U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., Ul. ... br. ..., čiji je punomoćnik Marijana Babić, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ iz ..., Ul. ... br. ..., čiji je punomoćnik Spomenka Bilić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1438/15 od 23.10.2015. godine, u sednici održanoj 27.04.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1438/15 od 23.10.2015. godine.

Tuženom se ne dosuđuju troškovi revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4033/11 od 10.02.2015. godine,stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj ... od 02.06.2011. godine po kome je tužilji prestao radni odnos. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da je vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom trećim izreke obavezana je tužilja da tuženom plati 246.700,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1438/15 od 23.10.2015. godine, stavom prvim izreke potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom i delu stava drugog izreke koji se odnosi na vraćanje tužilje na rad i u tom delu žalba tužilje je odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke kojim je odbijen zahtev da se obaveže tuženi da tužilju rasporedi na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima i u tom delu tužba je odbačena. Stavom trećim izreke ukinuto je rešenje o naknadi troškova parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude i predmet u tom delu vraćen istom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede pravila parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilje.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se revizijom ukazuje, jer nema protivrečnosti između razloga presude i utvrđenih činjenica, pa pobijana presuda nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu br. ... iz 2002. godine, a prema aneksu ugovora o radu od 25.02.2011. godine obavljala je poslove … u Odeljenju finansijske operative. Spornim rešenjem broj ... od 02.06.2011. godine tužilji je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu, zbog prestanka potrebe za njenim radom, jer je ukinuto radno mesto … . Ovi poslovi su ukinuti Pravilnikom o izmenama Pravilnika o sistematizaciji poslova koji je donet 27.04.2011. godine. Na poslovima … radile su tužilja i VV i obe su proglašene za tehnološki višak, što je konstatovano u izveštaju Komisije za utvrđivanje viška zaposlenih br. ... od 17.05.2011. godine. Poslovi koji su činili sadržinu radnog mesta … obavljaju se kod tuženog delom putem Sektora produkcije, kao naplata i prijem oglasa, a delom su poslovi finansijske operative koji se obavljaju u službi i koji su u značajno manjem obimu. Za višak zaposlenih proglašena su 22 zaposlena od ukupno 357 zaposlenih kod tuženog.

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili član 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09) u vezi sa članom 24. stav 2. i 3. istog zakona, kada su odbili zahtev tužilje za poništaj spornog rešenja od 02.06.2011. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu.

Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenog obima posla.

Odredbom člana 24. stav 2. Zakona o radu propisano je da se pravilnikom utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a stavom 3. da pravilnik donosi direktor, odnosno preduzetnik.

Tuženi je Pravilnikom o izmenama Pravilnika o sistematizaciji poslova koji je donet 27.04.2011. godine ukinuo poslove … koje je tužilja obavljala.Ukidanje poslova koje je tužilja obavljala predstavlja organizacionu promenu koja je dovela do prestanka potreba za njenim radom, a što je bio razlog za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu, zbog čega je sporno rešenje od 02.06.2011. godine zakonito.

Revizijskim navodima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, jer su nižestepeni sudovi prihvatili kao zakonito postupanje tuženog da na mesečnom nivou menja akt o sistematizaciji i vrši fiktivno ukidanje radnog mesta, s obzirom da se poslovi koje je obavljala tužilja i dalje obavljaju kod tuženog.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navedeni revizijski navodi nisu osnovani. Naime, organizacija rada je deo autonomije poslodavca, koji samostalno utvrđuje organizacionu strukturu i poslove koji se vrše u organizacionim delovima, radi obavljanja delatnosti ili u vezi sa obavljanjem delatnosti,pa je s tim u vezi deo autonomije poslodavca i da vršenje određenih poslova organizuje putem jednog izvršioca tih poslova ili putem više izvršilaca.Sud nema ovlašćenje da ispituje opravdanost osnivanja ili ukidanja radnih mesta ili organizacionih celina, niti na koji pravno dozvoljeni način će poslodavac organizovati obavljanje određenih poslova, jer je to izričito ovlašćenje poslodavca na osnovu citiranih odredaba stavova 2. i 3. člana 24. Zakona o radu. Stoga je pravilan stav nižestepenih sudova da se ne može prihvatiti navod tužilje o fiktivnom ukidanju radnog mesta …, iako je tačno da se ti poslovi i dalje obavljaju kod tuženog, ali na drugačiji način (podeljeni su na više izvršilaca drugih radnih mesta). Takođe, neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje da su sudovi pogrešno primenili odredbu člana 153. stav 1. tačka 3. Zakona o radu kojom je propisano da je poslodavac dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih, ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme i to za najmanje 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodređeno vreme. Naime, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tuženi nije bio u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih s obzirom da je od ukupnog broja zaposlenih od 357 prestala potreba za radom 22 zaposlena, dakle, manje od 30.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

U odgovoru na reviziju tuženi je tražio da mu se dosude troškovi za sastav tog podneska, međutim, revizijski sud je našao da u smislu člana 150. ZPP nema osnova za dosuđenje tih troškova s obzirom da nisu bili potrebni za vođenje revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić