U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Vuković, advokat iz .., protiv tuženog BB ..., čiji su punomoćnici Gordana Konstantinović, advokat iz ... i Aleksandra Kovačević, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o revizijama tuženog koje su izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7109/13 od 21.12.2015. godine, u sednici održanoj 01.11.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 7109/13 od 21.12.2015. godine u stavu prvom izreke, tako što se odbija kao neosnovana žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 50902/10 od 13.04.2011. godine u stavu prvom izreke.

UKIDA SE rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke, presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7109/13 od 21.12.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 50902/10 od 13.04.2011. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan osnovni tužbeni zahtev tužioca AA ... kojim je tražio da se utvrdi da je tužilac sa tuženim zajednički vlasnik zgrade br ... u ... ulici u ... (P+6), upisanoj u ZKUL ... KO ... kao ... telo ..., izgrađenoj na kat. parc. ... (... telo ...), što je tuženi dužan priznati i trpeti da tužilac ovo pravo upiše u zemljišnim knjigama. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan alternativni tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., kojim je tražio da se utvrdi da je tužilac nosilac ½ idealnih delova prava svojine na zgradi broj ... u ... ulici u ... (P+6 spratova) upisanoj u ZKUL ... KO ... kao ... telo ..., izgrađenoj na kat. parc. ... (... telo ...), što je tuženi dužan priznati i trpeti da tužiočevo pravo upiše u zemljišnim knjigama. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka plati 283.750,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7109/13 od 21.12.2015. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 50902/10 od 13.04.2011. godine u stavu prvom izreke, tako što je utvrđeno da je tužilac sa tuženim zajednički vlasnik zgrade u ... ulici broj ... (P+6), upisanoj u ZKUL ... KO ..., kao ... telo ..., izgrađenoj na kat. parc. ... (... telo ...), što je tuženi dužan priznati i trpeti da tužilac svoja prava upiše u zemljišnim knjigama. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu plati troškove parničnog postupka od 853.350,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.04.2011. godine do isplate, u roku od 15 dana od prijema prepisa presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.

Odlučujući o reviziji tuženog na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), na čiju primenu upućuje član 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

Pravilno se u revizijama tuženog ukazuje da je drugostepeni sud prilikom odlučivanja pogrešno primeno Zakon o parničnom postupku. Ova parnica pokrenuta je tužbom podnetom 28.04.2006. godine i postupak je započet po odredbama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09). Novi Zakon o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11) stupio je na snagu 01.01.2012. godine, a presuda kojom je postupak okončan je bila ukinuta, presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 578/2013 i Gzz1 179/2013 od 13.06.2013. godine i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovni postupak. U tom slučaju ponovni postupak se sprovodi po odredbama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11), kako je to propisano članom 506. stav 2. istog zakona i Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Sl. glasnik RS“, br.55/14), koji je stupio na snagu 31.05.2014. godine. U ponovnom postupku drugostepeni sud nije primenio odredbe važećeg Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14).

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Međutim, osnovano se u revizijama tuženog ukazuje da je prilikom odlučivanja drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sporna nepokretnost je ... zgrada (P+6 spratova) u ul. ... broj ... u ... upisana u ZKUL ... KO ..., kao ... telo ... izgrađena na kat. parc. broj ... (... telo ...) i uknjižena je kao svojina tuženog BB. Ova zgrada sagrađena je u periodu od 1934. godine do 1935. godine od strane VV Rešenjem Komisije za nacionalizaciju pri NO Opštine Vračar od 30.06.1961. godine, zgrada je nacionalizovana i postala društvena svojina. Zakonom o vraćanju Udruženju novinara SRS, prava u pogledu korišćenja i raspolaganja nepokretnostima kao društvenim sredstvima, ovom udruženju su vraćena prava na ... zgradi u ul. ... .... (sada .... ....), u pogledu korišćenja i raspolaganja kao društvena sredstva. Na osnovu istog zakona, izvršena je u zemljišnim knjigama promena nosioca prava na opisanoj nepokretnosti. Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu Dn 5606/03, na osnovu rešenja MUP-a RS broj ... od 15.03.2001. godine, brisan je upis društvene svojine i izvršena je uknjižba prava svojine na spornoj nepokretnosti u korist tuženog BB. Tužilac je kao novo BB osnovano i upisano u Registar društvenih organizacija po rešenju MUP-a od 19.05.1994. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tuženi isključivi vlasnik sporne nepokretnosti na osnovu zakona i da tužilac, kao novi pravni subjekt koji je osnovan 1994. godine nije dokazao da je vlasnik nijednog dela predmetne nepokretnosti, jer ovu imovinu nije stekao ni po osnovu zakona ni po osnovu pravnog posla, niti nasleđivanjem, a ni po osnovu statusnih promena, te je odbijen glavni tužbeni zahtev da je tužilac sa tuženim zajednički vlasnik sporne nepokretnosti i odbijen je eventualni (pogrešno označen alternativni) tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilac suvlasnik u delu ½ na spornoj nepokretnosti.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i po održanoj raspravi, postupajući po nalogu iz presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 578/2013 i Gzz1- 179/2013 od 13.06.2013. godine, na raspravi utvrdio da je pravni prethodnik tuženog – VV, ..., dobilo građevinsku dozvolu da na gradilištu u ... broj ... (sada ... br. ... u ...) može podići Dom kulture koji je građen u periodu od 25.07.1934. godine, a završen 01.02.1935. godine kao objekat sa šest spratova. Ovaj objekat je građen delom od donacija, delom iz budžeta Grada, a delom od kredita koju je VV uzelo od banke, s tim što je plac na kome je objekat izgrađen pravnom prethodniku tuženog, ustupio Grad Beograd. VV je promenilo naziv u BB. Tokom devedesetih godina prošlog veka došlo je do sukoba unutar BB, te je posle Skupštine Udruženja jedan deo ... izrazio mišljenje da nisu u mogućnosti da ostvare ciljeve zbog kojih je nastalo, a koji su bili uneti u Statut BB i sadržani u Kodeksu ..., te je u martu 1994. godine, formirano AA odvajanjem dela ... iz BB. Drugostepeni sud zaključuje da je tužilac formiran odvajanjem uz osnivanje što ima posledice i na imovini – zgradi u ul. ... broj ..., u ... . Na osnovu iskaza saslušanih svedoka, drugostepeni sud dalje zaključuje da je namera ... koji su pristupili AA bila profesionalne prirode, zasnovana na osnovnim načelima ... etike i profesije, ciljevima i društvenom značaju ... profesije, samih udruženja i njihove zgrade, te postojanja kontinuiteta u obavljanju profesije i korišćenju i raspolaganju imovinom i prostorom ..., te da postoji sledbeništvo između tužioca i tuženog kao delova ranijeg zajedničkog udruženja ... . Zaključak drugostepenog suda je da su tužilac i tuženi pravna lica registrovana u formi udruženja građana i do osnivanja novog udruženja (AA) došlo je odvajanjem uz osnivanje jer je jedan deo članstva izneo stav da nije u mogućnosti da postupa u skladu sa pravilima ... profesije definisane Statutom BB. Drugostepeni sud dalje zaključuje da se Udruženje građana primarno zasniva na pojedincu imajući u vidu odredbu člana 18. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kao i sadržinu Zakona o društvenim organizacijama i udruženjima građana, te smatra da tužilac AA nije novo udruženje, već udruženje proisteklo iz tuženog BB i da se sporna nepokretnost može smatrati zajedničkom tekovinom svih ... .

Izloženo pravno stanovište drugostepenog suda zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa, u članu 18. propisuje da u slučajevima i pod uslovima određenim zakonom može postojati pravo zajedničke svojine (stav 1.). Zajednička svojina je svojina više lica na nepodeljenoj stvari, kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred određeni (stav 2.).

U konkretnom slučaju, tužilac AA, kao udruženje građana, smatra da na spornoj nepokretnosti ima pravo zajedničke svojine sa drugim udruženjem građana – tuženim BB.

Polazeći od citirane odredbe člana 18. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, proizlazi da u zajedničkoj svojini ne učestvuju vlasnici kao samostalni pojedinci, nego kao članovi nekog kolektiva koji nije pravni subjekt. Da bi se stvorila zajednička imovina potrebna kolektivu, ovu imovinu stvaraju članovi kolektiva tako što će se neke stvari i prava, koja bi inače pripadala samo pojedinim članovima, tretirati kao kolektivne. Članovi kolektiva imaju pravo svojine, ali tako da ono nije samo njihovo, nego i ostalih članova tog kolektiva i stvari u zajedničkoj svojini su za sve članove kolektiva zajedničke. Međutim, zajednička svojina uspostavlja se samo pod posebnim, zakonom određenim pretpostavkama, što znači da se zajednička svojina uspostavlja isključivo na osnovu zakona. Niti stranke mogu svojim pravnim poslom da odrede uspostavljanje zajedničke svojine, niti to može da odredi sud svojom odlukom ili neki drugi organ vlasti. Jedino neposredno na zakonu, ispunjenjem pretpostavki koje za to odredi zakon, određena imovinska prava ulaze u zajedničku imovinu određenih subjekata. Zakon te pretpostavke tako određuje da se zajednička svojina uspostavlja samo u ograničenom krugu slučajeva. Sve navedeno ukazuje na sadržinu i pojam instituta zajedničke svojine, tako da parnične stranke u ovom sporu nemaju to pravo na spornoj nepokretnosti u smislu člana 18. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Suprotno stavu drugostepenog suda, ne može da se izvede zaključak da zajednička svojina udruženja građana u konkretnom slučaju, ima osnov u Zakonu o društvenim organizacijama i udruženjima građana, jer ovim zakonom nije propisano da udruženja građana mogu imati zajedničku svojinu. U vreme kada su se ova udruženja razdvojila u dve odvojene celine, nijednim posebnim zakonom nije bilo propisano, niti postoji u pravnom poretku pojam zajedničke svojine udruženja građana.

Međutim, u ovoj parnici tužilac je postavio zahtev za utvrđenje prava susvojine u delu od ½ na spornoj nepokretnosti. Ovako postavljen zahtev prvostepeni sud je pogrešno označio kao alternativni umesto eventualni, što je i ukazano u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev 578/2013 i Gzz1 179/2013 od 13.06.2013. godine.

Kako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu kojom je odbijen glavni tužbeni zahtev, tako što je utvrdio da stranke imaju pravo zajedničke svojine na spornoj nepokretnosti, Vrhovni kasacioni sud u tom slučaju ne odlučuje o eventualnom tužbenom zahtevu, jer nema pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu o ovom zahtevu, koji se pobija žalbom tužioca.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Imajući u vidu da je drugostepena presuda preinačena na taj način što je odbijena žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda o odbijanju glavnog tužbenog zahteva, u ovoj procesnoj situaciji odluka o troškovima biće doneta kada se okonča postupak pred sudom u smislu člana 163. stav 4. ZPP, te je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić