.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1371/2017
23.01.2018. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. AA, zbog krivičnog dela šumska krađa iz člana 275. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog adv. Čede Nikačevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Mionici K 32/17 od 28.06.2017. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1 239/17 od 03.10.2017. godine, u sednici veća održanoj 23.01.2018. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Mionici K 32/17 od 28.06.2017. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1 239/17 od 03.10.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Mionici K 32/17 od 28.06.2017. godine, okr. AA, oglašen je krivim zbog dva krivična dela šumska krađa iz člana 275. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje delo su mu utvrđene kazne zatvora u trajanju od po četiri meseca, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet meseci.
Istom presudom, na osnovu člana 422. tačka 3. ZKP prema okrivljenom je odbijena optužba za krivično delo šumska krađa iz člana 275. stav 1. u vezi člana 35. KZ.
Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, Viši sud u Valjevu je presudom Kž1 239/17 od 03.10.2017. godine, delimično uvažio žalbu branioca i preinačio prvostepenu presudu tako što je okrivljenog oglasio krivim za dva krivična dela šumska krađa iz člana 275. stav 2. u vezi stava 1. KZ i za svako od navedenih dela mu utvrdio kaznu zatvora u trajanju od po četiri meseca, pa ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet meseci koja će se izvršiti tako što okrivljeni za vreme trajanja izrečene kazne ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni za vreme izdržavanja kazne na način propisan u prethodnom stavu, jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdržava u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok je prvostepena presuda u odnosu na troškove krivičnog postupka i odluku o imovinskopravnom zahtevu ostala nepromenjena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog, adv. Čeda Nikačević, zbog povrede zakona na štetu okrivljenog – član 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti uvaži, obe presude ukine ili preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Čede Nikačevića, je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1., član 439. tačka 1. do 3. i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Iako branilac okrivljenog zahtev podnosi zbog povrede zakona – član 485. stav 1. ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva.
Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je izreka presude nerazumljiva, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP. Osim toga branilac u zahtevu navodi da sud nije izveo ni jedan dokaz da je okrivljeni učinio krivična dela koja su mu stavljena na teret odnosno da je on oborio stabla u broju i količini navedenim u presudama, da je samo pretpostavka da je okrivljeni posekao celu količinu drva, da nije navedeno koja je količina kod njega navodno pronađena, da nema ni jednog dokaza da je okrivljeni oborio stabla u šumi oštećenih, da je prvostepeni sud odbio da sasluša svedoka policajca i svedoka očevidca, da je onemogućio odbrani da sasluša oštećenog ... čime u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom.
Kako se, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti ne može podneti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.
Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća-sudija
Dragana Vuksanović,s.r. Zoran Tatalović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
