Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo Republički javni tužilac Ktz 1050/17 od 14.12.2017. godine, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 264. stav 1. ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, ukine pobijana rešenja u delu odluke o troškovima krivičnog postupka i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su odlukom o troškovima krivičnog postupka, prvostepeni i drugostepeni sud učinili povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, u vezi sa članom 264. stav 1. ZKP.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP je propisano da će sud kada okrivljenog oglasi krivim izreći u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Dakle, prema navedenoj zakonskoj odredbi, okrivljeni snosi troškove krivičnog postupka ukoliko ih je skrivio, bez obzira na to koja mu je krivična sankcija izrečena u konkretnom slučaju.

Odredbom člana 521. ZKP propisano je da će se u postupcima za izricanje mera bezbednosti primenjivati odredbe člana 522. do 536. tog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije nešto posebno propisano, shodno će se primenjivati ostale odredbe tog zakonika.

Mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi koja se izriče neuračunljivom učiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo, prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iako predstavlja vrstu krivične sankcije, ona je po svojoj prirodi, svrsi i cilju značajno različita od ostalih krivičnih sankcija predviđenih Krivičnim zakonikom. Naime, u situaciji kada se ova mera izriče neuračunljivom licu, njome se suštinski odstupa od načela krivice, jer se u tom slučaju ova krivična sankcija izriče prema učiniocu protivpravnog dela u zakonu određenog kao krivično delo, koje mu se kao takvo ne može pripisati u krivicu, pa bez obzira što ista predstavlja krivičnu sankciju, predmetna mera bezbednosti se ne može poistovetiti ni u kom slučaju sa kaznom, tj. rešenje o izricanju navedene mere ne može se poistovetiti sa osuđujućom presudom. Pre svega, ova krivična sankcija u svojoj osnovi je medicinsko-psihijatrijskog karaktera, i prema neuračunljivim licima izriče se prvenstveno iz medicinskih i bezbednosnih razloga, kako bi se ta lica podvrgla odgovarajućem medicinskom tretmanu, a ne zbog postojanja krivice ovih lica za učinjeno delo, što je nužan uslov za izricanje kazne i drugih krivičnih sankcija.

Stoga, kako je u konkretnom slučaju, okrivljenom AA zbog izvršenog protivpravnog dela, u zakonu određenog kao krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, izrečena mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi (protivpravno delo učinio u stanju neuračunljivosti) i kako isti, dakle nije oglašen krivim, (s obzirom da neuračunljivost isključuje krivicu kao obavezan element krivičnog dela) - to osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da takav učinilac ne može biti ni obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka u smislu člana 264. stav 1. ZKP. S tim u vezi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nižestepeni sudovi nisu mogli prilikom izricanja mere bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi okrivljenom AA, istog obavezati na plaćanje troškova krivičnog postupka na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, jer iako u odredbama člana 522. do 536. ZKP nije ništa posebno propisano, po oceni ovog suda, u konkretnom slučaju, nema mesta shodnoj primeni odredbe člana 264. stav 1. ZKP, jer okrivljeni nije oglašen krivim i osuđen.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je nalazeći da se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, iz napred iznetih razloga, osnovano ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona o kojoj je reč, i zbog koje je ukidanje navedenih rešenja neophodno, isti zahtev usvojio kao osnovan i odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, s tim da će sud prilikom ponovnog odlučivanja otkloniti učinjenu povredu zakona, imajući u vidu primedbe i razloge iznete u ovoj presudi.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                           Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić