U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Mihailović advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Savić advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 337/17 od 26.05.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 25.01.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 337/17 od 26.05.2017. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1679/15 od 19.12.2016. godine, stavom prvim izreke, maloletna deca parničnih stranaka, VV, rođena ... godine i GG, rođena ... godine, poverene su na staranje tužilji - majci, koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Stavom drugim izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa tuženim, tako što će tuženi viđati decu dva dana u nedelji u popodnevnim satima, u trajanju od tri sata, u skladu sa obavezama dece, svaki drugi vikend one nedelje kada deca idu pre podne u školu - od petka po završetku nastave do nedelje u 20 časova, na taj način što će preuzimati decu iz škole i vraćati ih u porodicu majke, svaki drugi rođendan dece, svaki drugi neradni i državni i verski praznik, krsnu slavu oca, deset dana zimskog raspusta i polovinu letnjeg raspusta, s`tim što roditelji imaju obavezu da se 15 dana pre početka korišćenja raspusta dogovore o tačnom terminu preuzimanja dece od majke i tačnom terminu povratka dece. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da doprinosi izdržavanju maloletne VV sa mesečnim iznosom od 15.000,00 dinara, a maloletne GG sa mesečnim iznosom od 10.000,00 dinara, svakog prvog do desetog u mesecu za tekući mesec, počev od podnošenja tužbe 27.09.2013. godine pa ubuduće, dok za to postoje zakonom propisani uslovi ili dok se ova odluka ne promeni. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 337/17 od 26.05.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1679/15 od 19.12.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. U reviziji je tražio troškove na ime sastava revizije.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju tuženog.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14 - u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovan je navod revizije tuženog da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 2. ZPP. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude dao ocenu žalbenih navoda koji su od značaja za odluku o zahtevima stranaka i pravilnost primene materijalnog prava. S`toga nema povrede prava tuženog na obrazloženu sudsku odluku, kao elementa prava na pravično suđenje, budući da to pravo ne podrazumeva obavezu suda da pruži odgovore na sva postavljena pitanja i iznete argumente.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 20.05.2001. godine, u kojem je rođeno dvoje maloletne dece - ćerke VV rođena ... godine i GG rođena ... godine. Faktička zajednica života supružnika prestala je 2013. godine, od kada maloletne ćerke stranaka žive u zajedničkom domaćinstvu sa majkom, dok je brak stranaka razveden pravnosnažnom presudom donetom u ovom postupku dana 23.03.2015. godine. Prema nalazu i mišljenju stručne službe za posredovanje u porodičnim odnosima, Gradskog centra za socijalni rad u ... od 27.11.2013. godine, dopunskog nalaza od 16.12.2015. godine i dopunskog nalaza od 09.09.2016. godine, proizlazi da je u najboljem interesu maloletne dece da ostanu da žive u zajedničkom domaćinstvu sa majkom. Stručna služba za posredovanje u porodičnim odnosima je analizirala aktuelnu porodičnu dinamiku i funkcionisanje porodice, a naročito cenila stav maloletne dece koji su izrazili u razgovoru sa psihologom i pedagogom u kome su nedvosmisleno izjavile da žele da žive sa majkom, a da se sa ocem viđaju po do tada ustaljenoj dinamici. U toku postupka pred stručnom službom, deca su se više puta precizno izjasnila sa kojim od roditelja žele da žive po razvodu braka, a po mišljenju stručne službe zajedničko vršenje roditeljskog prava nije moguće jer među roditeljima ne postoji potreban nivo konstruktivne saradnje i komunikacije. Maloletna deca žive sa tužiljom u zakupljenom stanu površine 71m2, zakupnina za stan iznosi 230 evra. Tužilja radi po ugovoru kao konsultant za ..., gde ostvaruje zaradu od oko 1.000 evra mesečno a pored toga se dodatno bavi prevođenjem i ostvaruje zaradu od 300 evra mesečno. Troškovi komunalnih usluga za stan iznose 9.000,00 dinara mesečno, za električnu energiju 2.500,00 dinara mesečno, PTT, kablovsko i internet 3.000,00 dinara mesečno, a troškovi ishrane oko 25.000,00 dinara. Maloletna VV je stara 15 godina, ide u prvi razred …, dnevno za užinu dobija po 200,00 dinara, pohađa školu engleskog jezika, a mesečno troškovi tog školovanja iznose 3.500,00 dinara. Za školske aktivnosti, pozorište, bioskop, izložbe troši mesečno oko 1.500,00 dinara, a za garderobu troši između 10.000,00 i 20.000,00 dinara. Maloletna GG je stara 11 godina, učenik je petog razreda osnovne škole, za užinu dnevno troši 100,00 dinara, pohađa školu engleskog jezika koja košta 3.500,00 dinara, trenira ritmiku koja košta 2.500,00 dinara mesečno, a pored toga tužilja snosi i troškove kostima za ritmiku, kotizaciju i putovanja, što iznosi oko 6.000,00 dinara. Za školske aktivnosti, pozorište, bioskop troši 1.000,00 dinara mesečno, a za sezonsku garderobu oko 7.000,00 dinara. Higijena za maloletnu VV iznosi 2.000,00 dinara, a za maloletnu GG 700,00 dinara. Otac-tuženi doprinosi izdržavanju maloletne dece na način na koji on smatra da je adekvatan, tako što svakog drugog meseca plaća troškove ritmike i engleskog jezika za oba deteta, a ne učestvuje u dnevnim troškovima vezanim za stanovanje, ishranu i garderobu. Tužilja nema nepokretne imovine, niti druge zakonske obaveze izdržavanja. Tuženi je direktor i vlasnik privatnog preduzeća „DD“ gde mesečno zarađuje 25.000,00 dinara, vlasnik je stana od 85 m2 koji je stekao poklonom od oca, a povodom koga se između stranaka vodi spor radi deobe bračne tekovine. Troškovi stanovanja za stan mesečno iznose 12.000,00 dinara, za komunalne usluge, 1.100,00 dinara za električnu energiju, za telefon, kablovsku, internet 2.000,00 dinara, dok za sve ostale potrebe koje se odnose na ishranu, odeću i obuću tuženi mesečno troši 10.000,00 dinara. Drugih zakonskih obaveza izdržavanja nema. U toku postupka tuženi je tvrdio da je od prestanka faktičke bračne zajednice učestvovao u izdržavanju dece tako što je plaćao časove engleskog jezika i ritmike, svake godine decu vodio na more, učestvovao u kupovini garderobe, mobilnih telefona i tableta.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo pri odlučivanju o tužbenom zahtevu.

U situaciji kada obe stranke poseduju opštu roditeljsku podobnost, odluka o tužilji kao roditelju koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo doneta je na osnovu člana 77. stav 3. Porodičnog zakona, nakon mišljenja organa starateljstva pribavljenih u smislu člana 270. istog zakona i uz vođenje računa o najboljem interesu dece. Najbolji interes deteta je pravni standard predviđen članom 3. Konvencije Ujedinjenih Nacija o pravima deteta, preuzet je u odredbama članova 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona i ceni se prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. Okolnosti ovog slučaja - da deca od prestanka zajednice života njihovih roditelja žive sa tužiljom, da između njih postoji vezanost, da tužilja deci pruža adekvatnu i pouzdanu fizičku i psihološku negu i primenjuje odgovarajuće vaspitne metode, da su se deca adaptirala na situaciju razdvojenog života roditelja i uspešno nastavile pravilan rast i razvoj, uz jasno i nedvosmisleno mišljenje dece da žele da nastave zajednicu života sa majkom, ukazuje na pravilan zaključak nižestepenih sudova da je u njihovom najboljem interesu da roditeljsko pravo samostalno vrši tužilja.

Neosnovano se revizijom tuženog ukazuje da su nižestepeni sudovi bili dužni da neposredno pred sudom ispitaju decu sa kojim od roditelja će živeti, a ne da ocenu o tome ostave Centru za socijalni rad. Mišljenje dece utvrđeno je u skladu sa odredbom člana 65. stav 6. Porodičnog zakona-u saradnji sa pedagogom i psihologom organa starateljstva. Deca su svoje mišljenje izrazila u više razgovora sa stručnim radnicima organa starateljstva, koji su procenili da bi svako ponovno ispitivanje dece na tu okolnost moglo samo produbiti konflikt lojalnosti kod njih i dugoročno naneti štetu njihovom najboljem interesu na različitim značajnim poljima odrastanja i života, odnosno štetiti mogućnosti definitivne stabilizacije porodičnih prilika. Najbolji interes dece u ovom slučaju ne opredeljuje samo njihovo mišljenje, već i činjenica da žive sa majkom od prestanka bračne zajednice stranaka, u životnoj sredini na koju su potpuno adaptirana i sa roditeljem koji prepoznaje njihove potrebe i zadovoljava ih na adekvatan način.

Nisu osnovani ni revizijski navodi kojima se osporava stručno mišljenje organa starateljstva, s obzirom da tuženi nije predlagao izvođenje drugih dokaza radi utvrđenja činjenica bitnih za procenu podobnosti stranaka za samostalno vršenje roditeljskog prava. Okolnosti koje tuženi i u reviziji navodi kao razloge prestanka braka „krivicom“ tužilje, nemaju uticaja na roditeljsku podobnost tužilje i odluku o vršenju roditeljskog prava.

Odluka o održavanju ličnih odnosa dece i tuženog doneta je pravilnom primenom materijalnog prava - odredbe člana 61. stav 1. Porodičnog zakona, kojom je propisano da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, odnosno članom 78. stav 3. istog zakona, koji predviđa pravo i dužnost roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo da sa detetom održava lične odnose. Način održavanja ličnih odnosa uređen je u skladu sa predlogom organa starateljstva. Takav način održavanja ličnih odnosa dece i tuženog primeren je sadašnjim prilikama, naročito motivaciji oca za održavanjem ličnih odnosa sa maloletnom decom, postojanju stabilnih i sadržajnih emotivnih relacija između dece i oca, kao i kvalitetu roditeljske saradnje u pogledu održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa ocem koji je zadovoljavajući, ali i značaju prisustva oba roditelja za pravilan razvoj dece i njihovo formiranje u zrele, stabilne ličnosti. Revizija ne sadrži posebne razloge osporavanja pravilnosti odluke o načinu održavanja ličnih odnosa dece i tuženog.

Nižestepeni sudovi su pravilnom primenom članova 154, 160, 161, 162. i 266. Porodičnog zakona, utvrdili da obaveza tuženog da izdržava maloletnu decu iznosi za maloletnu VV 15.000,00 dinara, a za maloletnu GG 10.000,00 dinara. Prilikom odlučivanja o visini doprinosa za izdržavanje maloletne dece, nižestepeni sudovi su imali u vidu njihov uzrast, troškove koji su na mesečnom nivou potrebni za izdržavanje, kao i minimalnu sumu izdržavanja- naknadu za hranjenike i lica na porodičnom smeštaju koju periodično utvrđuje nadležno ministarstvo u skladu sa zakonom, te na osnovu člana 232. Zakona o parničnom postupku, utvrdili da ukupne potrebe za maloletnu VV na mesečnom nivou iznose oko 30.000,00 dinara, a za maloletnu GG 20.000,00 dinara, i zato obavezali tuženog da doprinosi izdržavanju maloletne dece sa polovinom navedenih iznosa.

Nisu osnovani navodi revizije tuženog da je pogrešno primenjeno materijalno pravo i nepravilno utvrđena visina obaveze u izdržavanju maloletne dece, te da su sudovi bili dužni da visinu izdržavanja odrede u manjim iznosima. Ovo s`toga što je visina doprinosa dužnika u izdržavanju maloletne dece procenjena u odnosu na potrebe maloletne dece, a shodno mogućnostima tuženog kao dužnika izdržavanja, pri čemu su nižestepeni sudovi prilikom donošenja odluke cenili i doprinos koji daje tužilja u izdržavanju dece, a koji ne može da utiče na manji doprinos tuženog, jer on ima obavezu da izdržava decu kao njihov otac, srazmerno svojim mogućnostima i nezavisno od mogućnosti drugog roditelja sa kojima deca žive.

Neosnovano revident ukazuje da će dosuđenim iznosom biti ugrožena njegova egzistencija, jer je u toku postupka utvrđeno da je zaposlen - ima svoju firmu, da poseduje stan u svom vlasništvu, da nema druge zakonske obaveze izdržavanja, da je u obavezi i da svojim dodatnim radom obezbedi prihode za izdržavanje dece, budući da je dobrog zdravstvenog stanja, radno sposoban i u godinama kada može da radi.

S`toga je pravilno zaključivanje nižestepenih sudova da plaćanjem dosuđenih iznosa neće biti ugrožena egzistencija tuženog.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu ovlašćenja iz člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Kako tuženi nije uspeo u postupku po reviziji, to je ovaj sud saglasno članu 165. u vezi sa čl. 153. i 154. ZPP, odbio zahtev tuženog za naknadu troškova na ime sastava revizije i odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić