Rešenjem Osnovnog suda u Prokuplju Kv 364/16 od 27.10.2016. godine, usvojen je ovaj zahtev branioca okrivljenog, i dozvoljeno je ponavljanje krivičnog postupka u korist okrivljenog AA u predmetu Osnovnog suda u Prokuplju 6K 144/11, završenog pravnosnažnom presudom tog suda 6K 144/11 od 12.05.2011. godine.

U ponovljenom postupku u prisustvu okrivljenog doneta je presuda Osnovnog suda u Prokuplju 2K 709/16 od 10.05.2017. godine, kojom je ranija pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Prokuplju 6K 144/11 od 12.05.2011. godine, ostavljena na snazi u celosti.

Rešavajući o žalbi branioca okrivljenog AA, advokata Saše Čupića, Viši sud u Prokuplju je svojom presudom Kž 186/17 od 16.11.2017. godine, odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog, a presudu Osnovnog suda u Prokuplju 2K 709/16 od 10.05.2017. godine, potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju 2K 709/16 od 10.05.2017. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž 186/17 od 16.11.2017. godine (donetih u ponovljenom postupku), branilac okrivljenog AA, advokat Saša Čupić, blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, iz razloga što je krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom (koja je pobijanim presudama ostavljena na snazi), izvršeno u periodu od 01.03.2009. godine do 01.02.2010. godine, pa branilac smatra da je u konkretnom slučaju, protekom roka od 6 godina, dana 01.06.2016. godine, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. U vezi toga, branilac se između ostalog poziva i na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 149/16 od 02.03.2016. godine.

Međutim, po nalaženju ovog suda, izneti navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Naime, prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, procesna situacija nastala od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je dozvoljeno ponavljanje postupka u smislu odredbe člana 479. ZKP, i za vreme novog suđenja, isključuje uticaj zastarelosti krivičnog gonjenja na ishod tog postupka.

Odredbom člana 479. ZKP, propisano je ponavljanje postupka nakon suđenja u odsustvu u kome se ostvaruje isključivo interes okrivljenog koji očekuje povoljniju presudu od ranije donete pravnosnažne presude. Ovo tim pre što okrivljeni može zahtevati ponavljanje postupka u smislu navedene procesne odredbe i van uslova propisanih u članu 473. ZKP, ako nastupi mogućnost da se suđenje sprovede u njegovom prisustvu, a takođe se u smislu odredbe člana 471. stav 2. ZKP, zahtev za ponavljanje krivičnog postupka može podneti i između ostalog ukoliko je došlo do zastarelosti, tj. i nakon što je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Prema tome, postupanjem u ponovljenom postupku i donošenjem pobijanih presuda, kojima je u celosti ostavljena na snazi ranija pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Prokuplju 6K 144/11 od 12.05.2011. godine, koja je doneta pre nastupanja apsolutne zastarelosti gonjenja, nižestepeni sudovi nisu učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je u konkretnom slučaju, upravo reč o procesnoj situaciji nastaloj, nakon pravnosnažnosti rešenja kojim je dozvoljeno ponavljanje postupka u smislu odredbe člana 479. ZKP, u korist okrivljenog AA u predmetu Osnovnog suda u Prokuplju 6K 144/11, koja za vreme novog suđenja, isključuje uticaj zastarelosti krivičnog gonjenja na ishod tog postupka. S tim u vezi, ovaj sud naglašava da se branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovano poziva na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 149/16 od 02.03.2016. godine, budući da se u navedenom predmetu radi o sasvim različitoj procesnoj situaciji, gde nije uopšte reč o primeni instituta ponavljanja krivičnog postupka u korist okrivljenog.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić