Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž 218/17 od 09.01.2018. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenih, advokata Ibrahima Madžovića, preinačena je presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru 5K 807/15 od 01.11.2017. godine, samo u pogledu odluke o kazni, tako što je Viši sud u Novom Pazaru okrivljenima AA i BB, koji su navedenom presudom oglašeni krivim zbog krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 2. u vezi stava 1. KZ, primenom navedene odredbe i člana 4. stav 2, 54, 64. stav 2, 65. i 66. stav 4. KZ, izrekao uslovnu osudu, tako što im je utvrdio kazne zatvora u trajanju od po 6 (šest) meseci, koje se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 (jedne) godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, ne učine novo krivično delo, dok je žalba branioca okrivljenih u preostalom delu odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih AA i BB, advokat Ibrahim Madžović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljene oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je sud u izreci pobijane prvostepene presude uneo svest o protivpravnosti dela kao samostalni element krivice, a da to javni tužilac u optužnom predlogu nije naveo, čime je prema stavu branioca u konkretnom slučaju optužba prekoračena. Iznetim navodima, iako formalno ne označava, po nalaženju ovog suda, branilac ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Polazeći od navedenog, a kako iz izreke pobijane prvostepene presude Osnovnog suda u Novom Pazaru, jasno proizilazi da su okrivljeni AA i okrivljeni BB, oglašeni krivim da su kao saizvršioci učinili jedno krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 2. u vezi stava 1. KZ, onako kako im je to stavljeo na teret optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Novom Pazaru Kt 955/15 – Kto 70R/15 od 13.11.2014. godine, to je sud pravilno primenio zakon, odlučivši na opisani način, jer se pobijane presude upravo odnose na lica koja su optužena i na krivično delo koje je predmet optužbe sadržane u podnetom optužnom predlogu.

S tim u vezi, neosnovano se zahtevom ukazuje da svest o protivpravnosti dela nije sadržana u dispozitivu optužnog akta, a da ju je sud uneo u izreku pobijane prvostepene presude, s obzirom da iz spisa predmeta jasno proizilazi da je u optužnom predlogu, upravo navedeno da su okrivljeni bili „svesni da je njihovo delo zabranjeno.“ Pritom, okolnost da je u izreci pobijane prvostepene presude, najpre navedeno da su kritičnom prilikom okrivljeni bili „svesni da je njihovo delo zabranjeno“, a da je zatim u istoj izreci, nakon činjeničnog opisa radnje izvršenja, još jednom navedeno da su okrivljeni bili svesni protivpravnosti svog dela, bez uticaja je na postojanje povrede postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Naime, činjenica da je dva puta u izreci presude navedna svest o protivpravnosti dela kao element krivice, ni u kom slučaju se ne može smatrati prekoračenjem optužbe, s obzirom da je ovaj element krivice, naveden i u dispozitivu optužnog predloga.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ističe da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu sa blanketnom dispozicijom, a da izreka pravnosnažne presude ne sadrži određenje iz kog konkretno materijalnopravnog propisa proizilazi zakonitost službene radnje koju je službeno lice – komunalni inspektor, kritičnom prilikom preduzimao, zbog čega branilac smatra da nisu ostvareni svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 322. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje su okrivljeni oglašeni krivim. Takođe, zahtevom se ukazuje da čak i ako se uzme da je radnja komunalnog inspektora bila zakonita, to se prema mišljenju branioca, u radnjama okrivljenih ne stiču elementi krivičnog dela za koje su oglašeni krivim, već bi se eventualno mogli steći elementi nekog drugog krivičnog dela ili prekršaja, jer su prema navodima zahteva, okrivljeni svoje radnje preduzeli tek nakon što je službena radnja komunalnog inspektora bila u potpunosti izvršena, pa branilac zaključuje da sud nije mogao okrivljene oglasiti krivim da su „prilikom izvršenja službenih radnji“ uvredili službeno lice.

Iznetim navodima, iako formalno ne označava, po nalaženju ovog suda, branilac ukazuje da su pobijane presude donete uz povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Odredbom člana 322. stav 1. KZ propisano je da ko silom ili pretnjom da će neposredno upotrebiti silu spreči službeno lice u vršenju službene radnje koju preduzima u okviru svojih ovlašćenja ili ga na isti način prinudi na vršenje službene radnje, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine, dok je stavom 2. navedenog člana propisano da ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. tog člana učinilac uvredi ili zlostavi službeno lice ili mu nanese laku telesnu povredu ili preti upotrebom oružja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Izrekom pobijane prvostepene presude Osnovnog suda u Novom Pazaru, okrivljeni su oglašeni krivim da su kritičnom prilikom ..... „iz službenog vozila izvršne službe, Odeljenja za inspekcijske poslove grada Novog Pazara, u koje vozilo su prethodno radnici izvršne službe za poslove Komunalne i građevinske inspekcije GG i DD, uneli jedan čunak crveno-crne boje po nalogu komunalnog inspektora VV, da se sa javne površine uklone postavljeni čunak i reklamna tabla, izneli isti čunak, a kada je komunalni inspektor VV pokušao da ih u tome spreči, BB je istog odgurnuo rukom i uputio reči uvrede: „... te onaj ko te dovede, budalo jedna, marš u ...“, nakon čega se i AA obratio komunalnom inspektoru rečima uvrede i pretnje: „Budalo jedna, ... te onaj ko te dovede ovde, ko je doveo ovo govedo, dođi još jednom ako smeš“, a zatim i u prisustvu policajaca koji su došli na lice mesta po pozivu komunalnog inspektora, AA nastavio sa rečima uvrede i pretnje: „Ko posla ovu budalu, konjino jedna, govedo jedno, da nisi više došao ovde....“

Polazeći od navedenog, postupanje komunalnog inspektora kao službenog lica, po nalaženju ovog suda, predstavlja vršenje službene radnje koju je komunalni inspektor preduzeo u okviru svojih ovlašćenja, u vezi obavljanja redovnih poslova komunalno-inspekcijskog nadzora, i to konkretno određene službene radnje koja se sastoji u uklanjanju predmeta sa javne površine. Stoga su neosnovani navodi zahteva o nepostojanju krivičnog dela u radnjama okrivljenih zbog okolnosti da u pobijanoj pravnosnažnoj presudi nije konkretno označen materijalnopravni propis iz koga proizilazi konkretno određena službena radnja koju je komunalni inspektor kritičnom prilikom preduzimao, budući da nedostatak blanketne norme, kod jasno opredeljene radnje, u vezi službenih ovlašćenja u pogledu vršenja poslova komunalne i građevinske inspekcije, ne utiče na postojanje krivičnog dela u konkretnom slučaju. U vezi navedenog, po nalaženju ovog suda, takođe su neosnovani i navodi zahteva da se u radnjama okrivljenih ne stiču elementi krivičnog dela iz člana 322. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje su oglašeni krivim, već da se eventualno mogu steći obeležja nekog drugog krivičnog dela ili prekršaja - budući da iz izreke pobijane prvostepene presude Osnovnog suda u Novom Pazaru, jasno proizilazi da su okrivljeni oglašeni krivim da su kritičnom prilikom, silom i pretnjom da će upotrebiti silu, sprečili službeno lice u vršenju službene radnje koju preduzima u okviru svojih ovlašćenja, a kojom prilikom su uvredili službeno lice komunalnog inspektora grada Novog Pazara, oštećenog VV, tj. jasno proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela za koje su okrivljeni pravnosnažno osuđeni.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih je neosnovan u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Pritom, navodi zahteva da su okrivljeni svoje radnje preduzeli nakon što je komunalni inspektor izvršio svoju službenu radnju, kao i da je radnja komunalnog inspektora bila nezakonita jer isti u konkretnom slučaju nije doneo nikakvo rešenje o uklanjanju stvari sa javne površine- po nalaženju ovog suda, bez uticaja su na postojanje istaknutih povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, s obzirom da se pomenutim navodima suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, a što nije zakonski razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Pored toga, branilac u zahtevu ističe i da su okrivljeni oglašeni krivim da su kao saizvršioci izvršili krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a da u izreci presude nije naveden član krivičnog zakonika kojim je saizvršilaštvo propisano, zbog čega su prema navodima zahteva, nižestepeni sudovi učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.

Iznetim navodima, iako formalno ne označava, po nalaženju ovog suda, branilac ukazuje na nerazumljivost izreke, tj. ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Takođe, u zahtevu se ističe i da je drugostepeni sud prilikom odlučivanja o žalbi, propustio da odluči o osnovanosti svih žalbenih navoda, kojim navodima se, po nalaženju ovog suda, ukazuje na povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i 460. stav 1. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenih odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                         Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić