Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz stava 1 ovog člana, na koju se revizijom ukazuje, dok se ostalim navodima revizije ne ukazuje na povrede postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Gradski centar za socijalni rad podneo je tužbu radi donošenja mere za zaštitu od nasilja BB, koju nad njom čini ćerka, ovde tužena AA. U postupku je utvrđeno da je BB rođena ... godine, da je bila u braku u kome su odnosi supružnika bili poremećeni, da je brak razveden, ali su supružnici nastavili da žive zajedno, pa se nerešena porodična situacija odrazila i na odnose BB sa tuženom, ali i na odnose tužene sa sestrom VV, sa kojom ne kontaktira i ne razgovara. Dugo godina BB je živela sa tuženom i njenom ćerkom u zajedničkom domaćinstvu u kući u ... i godinama je od tužene bila izložena psihičkom i fizičkom zlostavljanju, ali i ekonomskom, jer je tužena raspolagala njenom penzijom. Živela je zanemareno i zapušteno i izolovano od prijatelja, jer joj ćerka, ovde tužena, nije dozvoljavala da prima prijatelje u kuću. Zbog dugogodišnjeg zlostavljanja pati od posttraumatskog stresnog poremećaja i verbalizuje autentičan strah (u komunikaciji deluje zastrašeno, pravi odbrambene pokrete – kao da će neko da je napadne, a kad joj se skrene pažnja ti pokreti prestaju), ali duže od 12 godina se leči i od više psihijatrijskih i neuroloških oboljenja. Dana 11.03.2017. godine BB je napustila domaćinstvo u kome je živela sa tuženom, nakon što ju je tužena udarila i polivala vodom, zbog čega je BB, uznemirena i usplahirena, najpre otišla u kuću svojih rođaka, koji su pozvali BB mlađu ćerku VV. VV je došla po majku u ..., zatekla ju je u papučama, u majici na bretele, donjem delu trenerke i blejzeru, higijenski zapuštenu i lošem opštem stanju (pritisak 200/120) i bez ličnih dokumenata. VV ju je odvela u svoj stan u ... i od tada BB živi sa mlađom ćerkom i zetom. Kada je došla u ... i pokušala da vrati majku u porodičnu kuću u ..., a BB to izričito odbila, tužena je manifestovala agresivno ponašanje i prema sestri, ali i prema policijskim službenicima, koji su bili prisutni po pozivu VV supruga.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi osnovano zaključuju da organ starateljstva jeste ovlašćen da podnese tužbu radi izricanja mere za zaštitu od nasilja u porodici, a da opisano ponašanje tužene prema BB, predstavlja nasilje u porodici, u smislu člana 197. Porodičnog zakona, pa joj je pobijanom odlukom pravilno izrečena predložena mera radi zaštite od nasilja.

Naime, odredbom člana 284. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“ broj 18/05), određeno je da se postupak za zaštitu od nasilja u porodici pokreće tužbom (stav 1. ovog člana), a da tužbu za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, kao i za produženje izrečene mere, mogu podneti: član porodice prema kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva (stav 2. istog člana). Iz navedenog proizilazi da organ strateljstva, u ime lica za koje nalazi da je izloženo nasilju od strane drugog člana ili članova porodičnog domaćinstva, može podneti tužbu za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, što je u konkretnom slučaju i učinjeno, a da uslov za to nije i da je žrtva nasilja parnično nesposobno lice, što čini neosnovanim navode tužene iz revizije da organ starateljstva nije mogao podići ovu tužbu u ime BB, iz razloga što on nije ni njen zakonski zastupnik, ni punomoćnik, niti je za zastupanje imao potrebno ovlašćenje.

Nasilje u porodici, definisano odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona, podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici), određeni su stavom drugim istog člana, uz određenje da se nasiljem u porodici smatra i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje, koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja).

Pravilno tumačenje navedene odredbe podrazumeva da, da bi se radilo o nasilju u porodici, mora postojati jasna granica između žrtve i nasilnika, pri čemu je član porodice – žrtva nasilja, podređen i nemoćan u odnosu na člana porodice koji se smatra nasilnikom, koji voljno-drskim, bezobzirnim i zlonamernim ponašanjem ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice (žrtve). Razgraničenje između nasilnika i žrtve u porodičnom okruženju od uticaja je i na utvrđenje postojanja nasilja u porodici, ali i za određivanje adekvatne mere zaštite od nasilja, čija je svrha sprečavanje i prestanak ponašanja koje predstavlja nasilje.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi osnovano zaključuju da se ponašanje tužene može okarakterisati kao nasilje nad BB, jer se u konkretnom slučaju radi o ozbiljnom i trajnom zlostavljanju - i to psihičkom fizičkom, ekonomskom, ali i dovođenjem u stanje higijenske i zdravstvene zapuštenosti, što je sve zajedno kod BB dovelo do ozbiljnog ugrožavanja njenog psihičkog zdravlja i stvaranja osećaja ozbiljne uznemirenosti i nesigurnosti, a posebno straha, koji ona sada fizički verbalizuje i u komunikaciji sa drugim osobama (pravljenje odbrambenih pokreta), a što joj daje pravo na zaštitu od nasilja i opravdava izricanje mere zaštite.

Mera zaštite od nasilja u porodici – zabrana približavanja i uzdržavanje od približavanja, kao i pristupanja tužene kako BB, tako i u prostor njenog stanovanja, na udaljenost manju od 500 metara, kao i uzdržavanje od svakog drugog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja, koji ugrožava njen telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo, izrečena je uz pravilnu primenu odredbe člana 198. stav 2. tačka 3, 4. i 5. Porodičnog zakona, s obzirom da predstavlja adekvatnu meru zaštite od nasilja prema utvrđenoj vrsti i obimu nasilja.

Bez uticaja su na zakonitost pobijane odluke navodi revizije kojima tužena ističe da sudovi nisu utvrdili i da ostaje nejasno da li je zdravstveno stanje BB (više dijagnostikovanih psihijatrijskih i neuroloških oboljenja), posledica nasilja koje je ona eventualno ranije trpela od svog supruga ili je uzrok tome ponašanje tužene. Naime, predmet spora u ovoj pravnoj stvari nije utvrđenje uzroka oboljenja koje ima BB, već osnovanost zahteva za izricanje predložene mere zaštite od nasilja u porodici, što zavisi od utvrđenja da li je nasilje nad njom vršeno ili ne. U konkretnom slučaju je utvrđeno da je BB trpela i nasilje od svog supruga (u toku, ali i posle razvoda braka), ali suprug je preminuo 2010. godine, ali je nesporno utvrđeno i da ju je duži niz godina zlostavljala i tužena, na napred opisane načine, što i tužbeni zahtev čini osnovanim, a izrečenu meru zaštite od nasilja čini opravdanom.

Na ovaj način, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić