.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1118/2018
16.10.2018. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela pravara iz člana 208. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog adv. Aleksandra Vučkovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K 661/16 od 08.11.2017. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 120/18 od 24.04.2018. godine, u sednici veća održanoj 16.10.2018. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K 661/16 od 08.11.2017. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 120/18 od 24.04.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu K 661/16 od 08.11.2017. godine, okr. AA oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od sedam meseci i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ako okrivljeni u roku od dve godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo i osuđen je na novčanu kaznu u određenom iznosu od 50.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko kaznu ne plati u ostavljenom roku sud će je zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.
Odlučujući o žalbama Osnovnog javnog tužioca u Nišu i branioca okrivljenog, Viši sud u Nišu je presudom Kž1 120/18 od 24.04.2018. godine odbio žalbe kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog, adv. Aleksandar Vučković podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti iz svih zakonksih razloga, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud obe presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da iste preinači.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, takstativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge iz kojih ovlašćeno lice (član 483. ZKP) može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Branilac okrivljenog u zahtevu ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već navodi da su pobijane presude nerazumljive, protivrečne same sebi i razlozima presude, da su razlozi o odlučnim činjenicama nejasni i da o odlučnim činjenicama postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o iskazu datom u postupku i samih isprava, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP.
Osim toga, branilac u zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju samo na pretpostavkama, a ne na utvrđenim dokazima, da postoji sumnja u izvedene dokaze, da ne postoji ni jedan dokaz u odnosu na okrivljenog koji bi dokazao subjektivne ili objektivne elemente krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret, da pobijane presude ne sadrže činjenični opis radnji okrivljenog u odnosu na svaki od bitnih elemenata krivičnog dela, da okrivljeni nikog nije doveo u zabludu niti je ikog držao u zabludi, a zatim iznosi svoje viđenje predmetnog događaja, polemiše sa ocenom iskaza oštećenih od strane sudova u redovnom postupku... čime u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom.
Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća-sudija
Dragana Vuksanović,s.r. Zoran Tatalović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
