U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... koga zastupa Nikola Pecovski, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Apatin, koju zastupa Javni pravobranilac opštine, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3470/15 od 03.02.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 24.01.2018. godine doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3470/15 od 03.02.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 1085/13 od 15.09.2015. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade za izmaklu dobit za 2009, 2010 i 2011 godinu isplati iznos od 698.814,83 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom računajući od 15.09.2015. godine pa do isplate. Odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa sa kamatom do traženih 874.783,29 dinara sa kamatom od 25.05.2015. godine kao neosnovan. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 179.804,57 dinara sa kamatom od dana presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3470/15 od 03.02.2016. godine žalba tužioca je odbijena, žalba tužene usvojena, prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete za imaklu dobit za 2009. 2010 i 2011. godinu u iznosu od 698.814,83 dinara sa kamatom i obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka isplati 80.250,00 dinara. Istom presudom prvostepena odluka je potvrđena u pobijanom odbijajućem delu. Određeno je da svaka strana snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava, kao posebnu, na osnovu člana 404. Zakona o paričnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda podneta revizija je dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, 72/11...55/14) usled čega nisu ni ispitivani zakonski uslovi za primenu pravila o posebnoj reviziji iz člana 404. istog zakona. Postupajući na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku ocenjeno je da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu je prouzrokovana materijalna šteta napadom pasa lutalica na ovce, koje je tužilac držao izvan Apatina u objektu, koji je svakodnevno obilazio. Pravnosnažnom međupresudom u parnici Opštinskog suda u Apatinu P 152/06 od 15.11.2006. godine utvrđena je odgovornost tužene za naknadu štete a presudom od 06.11.2008. godine tužbeni zahtev je delimično usvojen i obavezana Opština Apatin da tužiocu isplati iznos od 116.832,00 dinara na ime obične štete i 230.400,00 dinara na ime izmakle koristi, obračunate za 2007. i 2008. godinu. Tužilac je 15.05.2012. godine podneo zahtev tuženome za isplatu naknade štete na ime izmakle koristi za još tri godine i to za 2009, 2010 i 2011 godinu u iznosu dinarske protivvrednosti 14.686 eura jer je isplaćen za izmaklu dobit za dve godine, a vek jagnjenja ovaca je pet godina. Na zahtev tužioca nije odgovoreno, a tužba u ovoj parnici je podneta 23.07.2013. godine.

Prvostepenom presudom je delimično usvojen tužbeni zahtev, odbijanjem prigovora zastarelosti potraživanja, ocenom da je podnošenjem tužbe u parnici P 152/06 prekinut rok zastarelosti, da je ponovo počeo da teče pravnosnažnim okončanjem te parnice i da rok zastarelosti od pet godina nije istekao do podnošenja tužbe.

Pravilno je pobijanom odlukom odlučeno usvajanjem prigovora zastarelosti potraživanja, preinačenjem prvostepene odluke u usvajajućem delu tužbenog zahteva i odbijanjem potraživanja u tom delu.

Presuda u prethodno vođenoj parnici P 152/06 o zahtevu tužioca za naknadu obične štete i izmakle koristi iz ranijeg perioda je postala pravnosnažna dana 09.12.2008. godine. Ovom parnicom prekinut je rok zastarelosti potraživanja. Prema članu 392. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima kada je prekid zastarevanja nastao podizanjem tužbe ili pozivanjem u zaštitu, ili isticanjem prebijanja potraživanja u sporu, odnosno prijavljivanjem potraživanja u nekom drugom postupku, zastarevanje počinje teći iznova od dana kada je spor okončan ili svršen na neki drugi način. Novu tužbu za naknadu materijalne štete u vidu izmakle koristi dana 23.07.2013. godine tužilac je podneo po isteku roka od tri godine od dana pravnosnažnosti prethodne odluke 09.12.2008. godine, usled čega je pravilno pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo i to odredbe člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ocenom osnovanosti prigovora zastarelosti potraživanja.

Revizijom se neosnovano osporava pobijana odluka upućivanjem na primenu člana 376. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima koji propisuje produženi objektivni rok zastarelosti potraživanja naknade štete od pet godina od nastanka štete. Tužilac je već vodio i uspeo u parnici za naknadu štete pored ostalog i u vidu izmakle koristi iz istog štetnog događaja 2006. godine i imao je saznanje za štetu i lice koje je štetu učinilo. Podatak dobijen od novoangažovanog punomoćnika za duži vek jagnjenja, za koje je drugo oštećeno lice u drugoj parnici ostvarilo naknadu ne predstavlja relevantnu činjenicu za opredeljenje saznanja tužioca za prouzrokovanu štetu i učinioca u konkretnom slučaju.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić