U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Vojin Biljić, advokat iz ..., protiv tuženih BB DOO i VV iz ..., koje zastupa Boris Bogdanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 150/17 od 21.06.2017. godine, u sednici održanoj dana 06.06.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3 150/17 od 21.06.2017. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 402/15 od 08.03.2017. godine, ispravljenoj rešenjem od 09.05.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti solidarno plate 60.000,00 dinara, a zbog izjavljivanja netačnih, uvredljivih, neistinitih i nepotpunih informacija u tekstu pod naslovom „...“ objavljenom na strani ... i ... nezavisnih dnevnih novina GG u izdanju od ...2015. godine br ..., sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.03.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete za iznos od 40.000,00 dinara sa traženom kamatom. Stavom trećim izreke naloženo je tuženom VV, kao glavnom uredniku medija GG da ovu presudu po pravnosnažnosti objavi o svom trošku, bez komentara i bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju medija GG. Stavom četvrtim izreke obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 35.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.03.2017. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 150/17 od 21.06.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P3 402/15 od 08.03.2017. godine, ispravljena rešenjem od 09.05.2017. godine, u stavu prvom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obavežu tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti solidarno plate 60.000,00 dinara, a zbog izjavljivanja netačnih, uvredljivih, neistinitih i nepotpunih informacija u tekstu pod naslovom „...“ objavljenom na strani ... i ... nezavisnih dnevnih novina GG u izdanju od ...2015. godine br ... sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.03.2017. godine, kao i u stavu trećem izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se naloži tuženom VV, kao glavnom uredniku medija GG da ovu presudu po pravnosnažnosti objavi o svom trošku, bez komentara i bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju medija GG. Stavom drugim izreke preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P3 402/15 od 08.03.2017. godine, u stavu četvrtom izreke tako što je obavezan tužilac da tuženim naknadi troškove postupka u iznosu od 25.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi revizije kojima se ističe da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP jer nije dao razloge o odlučnim činjenicama, zapravo se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP koja nije revizijski razlog po članu 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana ...2015. godine, u izdanju br.... Nezavisnih dnevnih novina GG tuženi su, na naslovnoj strani, objavili naslov „...“, kao najavu za tekst na strani ... i ..., „...“. U tom tekstu su iznete informacije da će bivši direktor DD, koji je premijera ĐĐ optužio za iznudu i organizovani kriminal, morati da kaže ko ga je i kada nagovorio da iznese lažne optužbe u javnosti, te da je za AA naloženo i psihijatrisjko veštačenje, a po nalogu tužilaštva, uzeta mu je i krv za toksikološke analize, što je opravdano za istoriju bolesti koju ima.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su objavljene informacije podobne da povrede čast i ugled tužioca i primenom članova 113,114,115 i 117. Zakona o javnom informisanju i medijima i člana 200. ZOO delimično usvojio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete kao i zahtev da se presuda objavi u listu tuženih.

Suprotno, drugostepeni sud smatra da tužilac nije dokazao u čemu se sastoji leziona sposobnost navoda, zbog čega je prvostepenu presudu u usvajajućem delu preinačio i odbio tužbeni zahtev.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tužbeni zahtev neosnovan.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je sporni tekst vezan za pojave i događaje o kojima javnost ima opravdan interes da bude informisana, u skladu sa članom 5. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik 83/2014), kojim je propisano da se putem medija objavljuju informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na način na koji su pribavljene informacije, u skladu sa odredbama ovog zakona, kao i da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju. Naime, iz spisa proizlazi da je sporni teskt objavljen povodom krivične prijave koju je tužilac podneo protiv EE i tuženog VV, u kojoj se spominje i premijer ĐĐ, a zbog čega je protiv tužioca pokrenut krivični postupak zbog lažnog prijavljivanja.

Takođe, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tuženi u tekstu nisu izneli činjenične tvrdnje jer je jasno da je navod da tužilac „hapsi“ drugo lice data u u prenesenom, metaforičnom značenju, pošto tužilac nema ovlašćenje za lišenje slobode. Ovaj navod dat je u kontekstu analize informacija o tome da bi ŽŽ mogao biti podvrgnut krivičnom gonjenju od strane državnih organa, zbog sumnje da je u odnosu na tužioca, kao izvršioca, delovao kao podstrekač. Revizijom se neosnovano ističe da drugostepeni sud nije imao u vidu da je u tekstu navedeno da je tužilac optužio premijera ĐĐ za iznudu i organizovani kriminal, iako tužilac nije protiv premijera podneo prijavu. U spornom tekstu se nigde ne navodi da je tužilac podneo krivičnu prijavu protiv premijera, što bi bila neistinita tvrdnja, a navod teksta: „...“ ne znači i ne podrazumeva da je ta optužba izneta u krivičnoj prijavi. Drugostepeni sud je cenio sporni teskt od ....2015. godine u celini i pravilno našao da su se novinari pozvali na izvore upućene u istragu i da su verno prenete izjave javnog tužioca ..., advokata ..., ... i ... . Verodostojnim prenosom preuzetih informacija, ideja i mišljenja, tuženi su postupili u skladu sa obavezom novinarske pažnje, u smislu člana 9. stav 2. Zakona o javnom informisanju i medijima. Prema tome, ne radi se o neistinitim informacijama, niti o informacijama koje su, u prisustvu konkretnih okolnosti, podobne da povrede čast i ugled tužioca. U takvoj situaciji, nisu ispunjeni uslovi za naknadu štete, u smislu člana 112. Zakona o javnom informisanju i medijima, dok suprotni navodi revizije nisu osnovani.

Zahtev tužioca za troškove postupka je odbijen, jer u revizijskom postupku nije uspeo, u smislu člana 153. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić