U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Matić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Borivoje Grujičić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava službenosti, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3051/16 od 06.10.2016. godine, u sednici održanoj 05.09.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3051/16 od 06.10.2016. godine tako što SE ODBIJA žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Loznici P 668/14 od 07.04.2016. godine.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužilji na ime troškova revizijskog postupka isplati iznos od 48.800,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici P 668/14 od 07.04.2016. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilja stekla pravo stalne službenosti puta na osnovu održaja za prolaz pešice i kolima u širini od 2,5m sa puta ...-..., počev od vidljivo označene ulazne kapije u dužini od oko 15m do vidljivo označene izlazne kapije, preko kat. parc. ../.. upisane u list nepokretnosti ... KO ..., kao poslužnog dobra vlasništvo tuženog, a u korist povlasne parcele koju tužilja koristi kp. br. ../.. iz lista nepokretnosti br. ... KO ..., što je tuženi dužan da prizna i da trpi da se na osnovu ove presude pravo službenosti upiše kao teret na nepokretnosti tuženog u katastarskom operatu i drugim javnim knjigama. Stavom drugim izreke odbijen je prigovor tuženog o nedostatku aktivne legitimacije tužilje. Stavom trećim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3051/16 od 06.10.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tuženog pa je prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje i tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove prvostepenog parničnog postupka u iznosu od 24.000,00 dinara. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženom isplati troškove žalbenog postupka u iznosu od 48.800,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), pa je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na neku drugu bitnu povredu odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. VV je 1966. godine sa braćom i sestrama putem ugovora o deobi, zaključenog i overenog pred Opštinskim sudom u Krupnju pod br. ../.. dana 04.01.1966. godine, podelio parcelu ... na više delova, tako da je VV dobio jedan deo parcele, sada označenu kao parcela ../.., zajedno sa kućom na njoj i parcelu ../.., a GG drugi deo te parcele i parcele ../.. i ../.. . Navedenom deobom nije bio regulisan pristup VV do puta ...- ..., koji prolazi celokupnom dužinom parcele ../.. i ../.. . Posle deobe korišćen je put koji prolazi preko parcele ../.. do kuće sagrađene na parceli ../.., što niko nije ometao, bar za života VV i njegovog brata GG. GG je 1983. godine preneo parcelu ../.. na sina BB, ovde tuženog, koji za života nije ometao VV u korišćenju puta. Kada je VV umro 2005. godine u kući je ostala da živi njegova druga žena, ovde tužilja. Utvrđeno je da je tužilja prolazila spornim pravcem preko parc. br. ../.. (poslužna parcela) oko 30 godina, sve do 2013. godine, kada ju je tuženi, vlasnik poslužne parcele, izgradnjom građevinskih objekata i postavljanjem drva, onemogućio u daljem prolasku. Na osnovu sudskog poravnanja zaključenog pred Osnovnim sudom u Loznici R3 408/13 od 27.12.2013. godine ustanovljeno je pravo doživotnog uživanja tužilje, udovice pok. VV, na kući koja se nalazi na kp. br. ../.. (povlasna parcela).

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje, nalazeći da je stekla pravo službenosti prolaska putem na osnovu održaja na osnovu člana 54. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Po shvatanju ovog suda, osnovano se revizijom ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje, nalazeći da nije aktivno legitimisana u ovoj parnici, s obzirom da nema pravo vlasništva na poslužnoj parceli, već pravo doživotnog uživanja.

Prema članu 54. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (“Sl. list SFRJ“ br. 60/80 ... „Sl. glasnik RS“, br. 115/05) stvarna službenost se stiče održajem kada je vlasnik povlasnog dobra faktički ostvarivao službenost za vreme od 20 godina, a vlasnik poslužnog dobra se nije tome protivio.

Imajući u vidu da je tužilja, supruga sada pok. VV, koji je bio vlasnik povlasnog dobra, živela sa njim u zajednici više od trideset godina i da je sve do 2013. godine koristila sporni putni pravac prolaska, te da se u tom periodu vlasnik poslužnog dobra tome nije protivio, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je tužilja preko svog pravnog prethodnika stekla pravo službenosti prolaza parcelom koja predstavlja poslužno dobro na osnovu održaja. I po shvatanju ovog suda, tužilja je aktivno legitimisana u ovoj parnici u pogledu utvrđenja prava službenosti stečene održajem još za života pok. supruga VV kao vlasnika povlasnog dobra. U toku postupka se i sam tuženi izjasnio da tužilja ima pravo da prolazi spornim putnim pravcem, te da je neće sprečavati u tome.

Pravo stvarne službenosti prolaza, koje, po članu 49. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pripada vlasniku nepokretnosti za čije potrebe je korišćenje prolaza preko poslužne parcele po zakonu zasnovano (održajem) neometanim korišćenjem u periodu od preko dvadeset godina, nužno pripada i tužilji kao supruzi i članu porodičnog domaćinstva vlasnika povlasnog dobra, koja je sa njim u istom periodu to pravo faktički vršila a posle smrti supruga kao njegov zakonski naslednik i zatim doživotni plodouživalac nastavila neometano da vrši u dugom nizu godina sve do uznemiravanja koje je bilo povod ovom sudskom sporu. Doživotno pravo uživanja povlasne nepokretnosti je stvarno pravo izvedeno iz prava svojine, sa najširim svojinskim ovlašćenjima u pogledu korišćenja (upotrebe) i raspolaganja tom nepokretnošću u cilju pribiranja plodova, osim otuđenja, što podrazumeva i korišćenje pripadajućeg prolaza do te nepokretnosti. Plodouživalac ima pravo da vrši stvarnu službenost postojeću u korist nepokretnosti, koja je predmet plodouživanja, bez obzira da li je službenost prolaza ustanovljena pre konstituisanja plodouživanja ili u toku njegovog trajanja. Štaviše, plodouživalac ima obavezu da se služi stvarnom službenošću u korist nepokretnosti na koju se odnosi njegovo pravo plodouživanja, kako bi sprečio njeno gašenje usled nevršenja, bez protivljenja vlasnika povlasnog dobra ili uz njegovo protivljenje, tj. usled zastarelosti ili liberatorne uzukapije.

Uskraćivanjem tužilji prava službenosti u korist nepokretnosti (kuće sa povlasnom parcelom) na kojoj ima pravo doživotnog uživanja imalo bi za posledicu povredu njenog prava na mirno uživanje imovine u smislu člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Zbog svega navedenog, pravilno je prvostepeni sud primenio odredbu člana 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kada je utvrdio da je tužbeni zahtev tužilje osnovan. Zato je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, preinačenjem drugostepene presude odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je primenom člana 153, 154. i 163. ZPP, a obuhvata troškove za sastav revizije od strane advokata u iznosu od 45.000,00 dinara prema Tarifnom broju 14. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12) i za taksu na revizijsku odluku u iznosu od 3.800 dinara prema Tarifnom broju 1. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94 ... 106/15).

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić