Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 15/18 od 28.02.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA i ostavljena je na snazi presuda Višeg suda u Nišu Kž1 209/17 od 21.06.2017. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Mitić, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepeni sudovi radnje okrivljenog pogrešno pravno kvalifikovali kao krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) KZ, jer prema mišljenju branioca, u konkretnom slučaju nema elemenata bića predmetnog krivičnog dela, a pogotovo ne da je okrivljeni grubo povredo ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom, već bi se u radnjama okrivljenog, eventualno mogla steći obeležja krivičnog dela oštećenje tuđih prava iz člana 220. stav 1. KZ, za koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Iznetim navodima, iako formalno ne označava, po nalaženju ovoga suda, branilac ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 238. stav 1. tačka 4) KZ koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela i koji je u konkretnom slučaju primenjen, propisano je da odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koje u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za pravno lice u kojem je zaposleno, za drugo pravno lice ili drugi subjekt privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica ili za preduzetnika na drugi način grubo povredi ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnog dana kao odgovorno lice u svojstvu direktora „BB“ ..., u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za preduzeće „BB“ ..., grubo povredio ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom, pri čemu je mogao da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, na način bliže opisan u izreci, i time pribavio svom preduzeću protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 3.467.485,00 dinara, iako je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno – to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pravnosnažne presude, jasno proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 238. stav 1. tačka 4) KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, pa su stoga navodi branioca, da se eventualno može raditi samo o krivičnom delu oštećenje tuđih prava iz člana 220. stav 1. KZ, ocenjeni kao neosnovani. Naime, u opisanim činjenicama ne postoje objektivni elementi ovog krivičnog dela koji se tiču radnje izvršenja, u bilo kom od alternativno propisanih oblika u članu 220. KZ, tako ni subjektivni elementi, koji se tiču specifične namere učinioca tog dela.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti se navodi i da je sud u konkretnom slučaju povredio odredbu člana 5. stav 2. KZ i odredbe člana 16, 419. i 428. ZKP.

Takođe, u zahtevu branilac ukazuje i da je presuda Višeg suda u Nišu Kž1 15/18 od 28.02.2018. godine, kojom je ostavljena na snazi presuda Višeg suda u Nišu Kž1 209/17 od 21.06.2017. godine – nezakonita, jer ZKP jasno propisuje koje odluke drugostepeni sud može doneti prilikom odlučivanja o žalbi, a nigde nije predviđeno da se može doneti odluka kojom se ostavlja na snazi presuda drugostepenog suda, zbog čega branilac smatra da je u konkretnom slučaju povređen član 455. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 5. stav 2. KZ i člana 16, 419, 428. i 455. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama povređeno pravo okrivljenog na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP je propisano da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 484. ZKP je propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika, mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da u situaciji kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podiže iz razloga propisanih u članu 485. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog povrede ili uskraćivanja ljudskih prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, uz zahtev se mora dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je u predmetnom postupku okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno neko od ljudskih prava i sloboda.

Kako branilac okrivljenog uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenom u predmetnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Nišu i Višim sudom u Nišu, povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno Ustavom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev branioca okrivljenog nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahtev odbacio kao nedozvoljen, i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kome je zahtev odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić