Presudom Višeg suda u Užicu Kž1 56/18 od 10.05.2018. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog BB, advokata Marina Blagojevića, preinačena je presuda Osnovnog suda u Požegi K 156/17 od 13.10.2017. godine, u odnosu na ovog okrivljenog samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Viši sud u Užicu, okrivljenog BB, za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, na osnovu člana 4. stav 2, člana 42, 45, 54, 56. i 57. KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca, dok su u preostalom delu žalba branioca ovog okrivljenog, kao i žalba Osnovnog javnog tužioca u Požegi i žalba branioca okrivljenog AA, advokata Petronija Aćimovića, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti, blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Petronije Aćimović, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog AA oslobodi od optužbe;

-branilac okrivljenog BB, advokat Marin Blagojević, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, a zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog BB oslobodi od optužbe, ili ukine u celosti drugostepenu presudu i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Marina Blagojevića, je neosnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Petronija Aćimovića, je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog BB, advokat Marin Blagojević u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima zahteva da je sud prekoračio optužbu jer je dodao bitne elemente krivičnog dela, kojih prema mišljenju branioca nije bilo u optužnom aktu, na taj način što je intervenisao u opis krivičnog dela i promenio težinu posledice koja je nastala izvršenjem krivičnog dela, njenim konkretnim opisivanjem, tj. njenim kvalifikovanjem.

Međutim, ovi navodi zahteva branioca okrivljenog BB, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Polazeći od navedenog, a kako iz izreke pobijane prvostepene presude Osnovnog suda u Požegi, proizilazi da je okrivljeni BB, oglašen krivim da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ, onako kako mu je to stavljeno na teret izmenjenim optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Požegi Kt 102/14 od 07.09.2017. godine, to je sud pravilno primenio zakon, odlučivši na opisani način, jer se pobijane presude upravo odnose na lice koje je optuženo i na krivično delo koje je predmet optužbe sadržane u izmenjenom optužnom predlogu.

S tim u vezi, neosnovano se zahtevom ukazuje da teža posledica krivičnog dela nije sadržana u dispozitivu optužnog akta, a da ju je sud uneo u izreku pobijane prvostepene presude, budući da iz spisa predmeta jasno proizilazi da je ova posledica u optužnom predlogu navedena i opisana, nakon opisa radnje izvršenja krivičnog dela, i to rečima: „usled čega se kašika bagera naglo pomerila i udarila metalnu radnu skelu na kojoj se nalazio oštećeni VV, od čega je oštećeni pao sa skele sa visine od 4,6 metara i zadobio teške telesne povrede u vidu preloma 11. i 12. grudnog pršljena, preloma poprečnih nastavaka prvog i drugog slabinskog pršljena i oduzetosti donjih ekstremiteta“. Pritom, okolnost da je u izreci pobijane prvostepene presude, sud dodao i reči „pri čemu je oštećeni radnik zadobio tešku telesnu povredu“, a da je zatim u istoj izreci nakon činjeničnog opisa radnje izvršenja, još jednom naveo da je usled radnji okrivljenog BB, oštećeni VV, zadobio teške telesne povrede, uz identičan opis ove posledice kao što je to navedeno i u optužnom aktu- po nalaženju ovog suda, bez uticaja je na postojanje bitne povrede postupka iz člana 438. stav 1. ačka 9) ZKP. Naime, činjenica da je dva puta u izreci presude navedena teža posledica (zbog koje zakon za predmetno delo i propisuje težu kaznu) ni u kom slučaju ne predstavlja izmenu objektivnog identiteta optužbe, niti se može smatrati da je time optužba prekoračena , iz razloga što je teža posledica, kao bitan element krivičnog dela za koje je okrivljeni pobijanim presudama pravnosnažno oglašen krivim, kao takva opisana i u dispozitivu izmenjenog optužnog predloga.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenog BB, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U vezi napred navedenog, branilac okrivljenog BB smatra da je sud u konkretnom slučaju, učinio i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer u izreci pobijane prvostepene presude, prema navodima zahteva, nije uopšte naveden ni oblik krivice u odnosu na težu posledicu, a bez kog elementa, delo za koje je okrivljeni oglašen krivim, nije krivično delo.

Međutim, kako je branilac okrivljenog BB, ovu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticao i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu, a prilikom drugostepenog odlučivanja sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani četvrtoj, pasus drugi obrazloženja pobijane drugostepene presude, dao dovoljne razloge da se u konkretnom slučaju ne radi o navedenoj povredi krivičnog zakona, to ove razloge u svemu kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih i upućuje.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenog BB, ukazuje da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog BB, ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i u vezi sa tim navodi da su pobijane presude zasnovane na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnivati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz označava „spis radnopravne inspekcije, odnosno izjave sadržane u zapisnicima radne inspekcije“, smatrajući da se radi o nezakonito pribavljenim dokazima, iz razloga što okrivljeni BB, nije bio stranka u inspekcijskom postupku, zbog čega branilac smatra da se pomenuti zapisnici o inspekcijskom nadzoru, nisu ni mogli koristiti kao dokazi u ovom krivičnom postupku, te da su isti morali biti izdvojeni iz spisa predmeta kao nezakoniti dokazi.

Međutim, ovi navodi zahteva se ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz razloga što zapisnik o izvršenom inspekcijskom nadzoru 383 broj 163-22/2013- 014 od 28.11.2013. godine i zapisnik o inspekcijskom nadzoru od 07.11.2013. godine, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, predstavljaju u smislu člana 138. stav 2. ZKP ispravu koju je u propisanom obiku izdao državni organ, u konkretnom slučaju Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike – Inspektorat za rad – Odeljenje inspekcije rada u zlatiborskom upravnom okrugu, i to u granicama svoje nadležnosti, (u vršenju poslova radno-pravnog inspekcijskog nadzora), a koje isprave su takođe, po nalaženju ovog suda, pribavljene u skladu sa članom 139. ZKP, jer ih je organ postupka, po službenoj dužnosti, pribavio u originalu, te stoga isti predstavljaju zakonito pribavljene dokaze na kojima se može zasnivati pravnosnažna presuda. S tim u vezi, okolnost da okrivljeni BB nije bio stranka u inspekcijskom postupku, bez uticaja je na zakonitost pomenutih isprava- zapisnika o inspekcijskom nadzoru, budući da sud nije zasnovao pravnosnažnu presudu na izjavama lica koja su ispitivana u inspekcijskom postupku, a čije izjave su priključene zapisnicima o inspekcijskom nadzoru, kako to branilac neosnovano ističe u zahtevu, već su navedena lica ispitana u svojstvu svedoka u ovom krivičnom postupku.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog AA, advokat Petronije Aćimović, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući da okrivljeni AA nije bio neposredni organizator posla, već da je isti bio angažovan od strane investitora, isključivo kao fizičko lice – radnik građevinac, koji je radio po nalogu investitora i njegovih zamenika, zbog čega branilac zaključuje da „odgovornost okrivljenog BB, ne može biti veća od krivice direktnog izazivača nezgode, u konkretnom slučaju - rukovaoca građevinskom mašinom, okrivljenog BB.“

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, odbacio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u delu u kome je odbio kao neosnovan zahtev branioca okrivljenog BB, advokata Marina Blagojevića, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Petronija Aćimovića, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić