Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne opredeljuje ni jednu povredu zakona u smislu stava 4. člana 485. ZKP, već suštinski svojim navodima u obrazloženju zahteva samo osporava ocenu nižestepenih sudova u pobijanim odlukama da činjenica na koju se branilac okrivljenog poziva u zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka i to da se okrivljeni u smislu odredbe člana 98. KZ smatra neosuđivanim licem, ne predstavlja novu činjenicu koje nije bilo kada je okrivljenom izricana kazna zatvora ili sud za nju nije znao iako je postojala, a koja bi očigledno dovela do ponavljanja krivičnog postupka i izricanja blaže krivične sankcije okrivljenom.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog nižestepena rešenja pobija zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene činjenica od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ostali deo zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ne odnosi na pobijana pravnosnažna rešenja, niti na postupak koji je prethodio donošenju tih rešenja, već se isključivo odnosi na pravnosnažnu presudu koja je doneta ranije i koja je bila predmet zahteva za ponavljanje krivičnog postupka. Ovo sa razloga jer branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pravnosnažna presuda kojom je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ posledica pogrešne primene Zakona o ozakonjenju objekata, s obzirom na to da prilikom donošenja iste nije uzeta u obzir činjenica da je, nakon otpočinjanja izgradnje spornog objekta od strane okrivljenog, Skupština Republike Srbije dana 20.11.2015. godine donela Zakon o ozakonjenju objekata koji je počeo da se primenjuje dana 27.11.2015. godine.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

S obzirom da iz sadržine ovog dela zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nedvosmisleno proizilazi da se isti isključivo odnosi na pravnosnažnu presudu kojom je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ, a da se ne ukazuje na povredu zakona u pobijanim pravnosnažnim rešenjima i povredu odredaba postupka koji je prethodio njihovom donošenju (postupak od trenutka podnošenja zahteva za ponavljanje krivičnog postupka pa do donošenja pravnosnažne odluke o tom zahtevu), a što u konkretnom slučaju, imajući u vidu citiranu odredbu člana 482. stav 1. ZKP i činjenicu da je branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti formalno podneo protiv pravnosnažnih rešenja, kojima je odbijen zahtev okrivljenog za ponavljanje krivičnog postupka, a koje jedino mogu biti predmet podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. i člana 482. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nemanje Vasiljevića.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                        Za Predsednika veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                             Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić