U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radimile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. Marka Pušice, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K 418/15 od 23.03.2017. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1206/17 od 12.06.2018. godine, u sednici veća održanoj 27.11.2018. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K 418/15 od 23.03.2017. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1206/17 od 12.06.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 418/15 od 23.03.2017. godine, okr. AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine, u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca.

Odlučujući o žalbama branilaca okrivljenog, Apelacioni sud u Beogradu je presudom Kž1 1206/17 od 12.06.2018. godine odbio žalbe kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog adv. Marko Pušica zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer su iste zasnovane na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda ne može zasnivati, a kao nezakonite dokaze označava službenu belešku o kriminalističko-tehničkom pregledu lica mesta MUP-a RS KU broj 6277/2010 od 01.04.2010. godine i izveštaj policijskih službenika PS Vračar od 01.04.2010. godine.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Službena beleška MUP-a RS od 01.04.2010. godine i izveštaj policijskih službenika PS Vračar od 01.04.2010. godine, čija se zakonitost, shodno odredbi člana 604. stav 1. ZKP, ocenjuje prema odredbama ZKP važećeg u vreme preduzimanja tih radnji, odnosi se na operativne radnje koje policija preduzima u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, u cilju otkrivanja učinioca krivičnog dela, te sami po sebi ne predstavljaju nezakonite dokaze u smislu navoda zahteva. Službena beleška od 01.04.2010. godine predstavlja deo kriminalističko-tehničke dokumentacije u kojoj su samo konstatovani predmeti zatečeni prilikom tehničkog pregleda lica mesta, dok su u policijskom izveštaju PS Vračar od 01.04.2010. godine konstatovane radnje policije koje se odnose na to ko ih je pozvao na lice mesta i koga su i šta zatekli na licu mesta. Osim toga, policajci BB i VV, koji su sačinili navedeni izveštaj su u toku postupka saslušani kao svedoci i to vezano za okolnosti i činjenice koje su neposredno zapazili prilikom obavljanja službene radnje, a povodom predmetnog događaja, a ne, kako se neosnovano u zahtevu navodi, na okolnosti vezane za operativna saznanja ovih svedoka do kojih su došli u vezi sa obavljanjem službene dužnosti. Osim toga, pobijane presude se i ne zasnivaju samo na pomenutoj službenoj belešci o kriminalističko-tehničkom pregledu lica mesta i izveštaju policijskih službenika PS Vračar, u koje je sud izvršio uvid, već i na brojnim izvedenim dokazima, iskazima saslušanih svedoka i pismenoj dokumentaciji u spisima, navedenim u obrazloženju prvostepene presude.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                                                                    Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić