Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1-br. 18/17 od 31.01.2018. u odbijajućem delu pod tačkom III izreke presude zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac Ktz br. 918/18 od 06.09.2018. godine zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i utvrdi da je presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1-Po1-br. 18/17 od 31.01.2018. godine, povređen zakon u korist okrivljenih.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz br. 918/18 od 06.09.2018. godine dostavio braniocu okrivljenog svedoka saradnika AA, advokatu Draganu S. Radičeviću, braniocu okrivljenog Predraga Brindića, advokatu Stojanu Nikiću, braniocu okrivljenog Željka Kosića, advokatu Radoslavu Marinkoviću, braniocu okrivljenog Branka Đekića, advokatu Zdravku Đukanoviću, braniocu okrivljenog Vladimira Vučićevića, advokatu Zoranu Peroviću, braniocu okrivljene Jelene Kosić, advokatu Ljiljani Borović-Marjanović, braniocu okrivljene Ljiljane Isailović-Davinić, advokatu Momčilu Bulatoviću i braniocu okrivljenih Dragana Veljkovića i Zorana Avramovića, advokatu Krsti Bobotu, shodno članu 488. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih Željka Kosića, Jelene Kosić, Predraga Brindića, Branka Đekića, Vladimira Vučićevića, Ljiljane Isailović-Davinić, Dragana Veljkovića i Zorana Avramovića kao i branioca okrivljenog svedoka saradnika AA, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1- Po1-br. 18/17 od 31.01.2018. godine, protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz br. 918/18 od 06.09.2018. godine, je neosnovan.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 br. 18/17 od 31.01.2018. godine kojom je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1 br. 5/15 od 17.01.2017. godine i to tačkom III izreke presude, u odbijajućem delu učinjena je povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u korist okrivljenih prema kojima je odbijena optužba, jer je drugostepeni sud pogrešno našao da je krivično delo „udruživanje radi vršenja krivičnih dela“ iz člana 346. stav 2. i 4. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 72/09 od 03.09.2009. godine) svršeno samim organizovanjem organizovane kriminalne grupe, tj. da se ne radi o trajnom krivičnom delu, zbog čega je pogrešnom primenom člana 5. KZ krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. KZ za koje su prvostepenom presudom okrivljeni Željko i Jelena Kosić oglašeni krivim, pogrešno pravno kvalifikovao kao krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 85/05, 88/05 i 107/05) a krivično delo iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ za koje su okrivljeni Ljiljana Isailović-Davinić, Branko Đekić, Vladimir Vučićević, Zoran Avramović, Dragan Veljković, Predrag Brindić i svedok saradnik AA prvostepenom presudom oglašeni krivim, pogrešno pravno kvalifikovao kao krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 2. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 85/05, 88/05 i 107/05) te našavši da je za ista nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, u odnosu na navedene okrivljene na osnovu člana 422. stav 2. tačka 3) ZKP odbio optužbu.

Po stavu tužioca oba navedena krivična dela predstavljaju trajna krivična dela kod kojih radnja izvršenja traje za sve vreme delovanja grupe, odnosno organizovane kriminalne grupe a što je u konkretnom slučaju od aprila 2007. godine do 12.06.2010. godine kada je prestala aktivnost grupe tj. protivpravno stanje.

Kako je po navodima zahteva protivpravno stanje prestalo 12.06.2010. godine a radi se o trajnom krivičnom delu to je drugostepeni sud pogrešnom primenom člana 5. KZ, pogrešno pravno ocenio radnje okrivljenih kao radnje izvršenja krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 1. i 2. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 85/05, 88/05 i 107/05) čime je na utvrđeno činjenično stanje primenio zakon koji nije mogao primeniti te je time u korist navedenih okrivljenih povredio krivični zakon iz člana 439. tačka 2. KZ (u zahtevu je pogrešno navedeno da se radi o članu 439. stav 1. tačka 2. KZ).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da krivična dela „zločinačko udruživanje“ i „udruživanje radi vršenja krivičnih dela“ predstavljaju trajna krivična dela jer radnju izvršenja tih krivičnih dela predstavlja ne samo organizovanje kriminalne grupe odnosno organizovane kriminalne grupe i pripadnost njima, već i sve druge delatnosti koje je takva grupa preduzimala sve do 12.06.2010. godine.

Ovo s`toga što je trajno krivično delo ono delo kod koga prouzrokovana posledica (promena ili stanje) mora trajati izvesno, makar i najkraće vreme i ta posledica mora za celo vreme trajanja biti sastavni deo bića tog krivičnog dela. S`druge strane kod krivičnih dela stanja kao što su krivična dela u pitanju, postoje samo prividne sličnosti sa trajnim krivičnim delima jer i kod ovih krivičnih dela štetno dejstvo posledice može da traje duže ili kraće vreme ali trajanje posledice ne ulazi u sastav bića krivičnog dela. Naime, kod krivičnih dela stanja reč je samo o tome da proizvedena posledica može biti trajnog karaktera ali je biće krivičnog dela ostvareno samim nastupanjem određenog stanja.

Krivično delo zločinačkog udruživanja iz člana 346. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 85/05, 88/05 i 107/05) čini onaj ko organizuje grupu ili drugo udruženje koje ima za cilj vršenje krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna (stav 1) a za izvršenje dela kazniće se i pripadnik grupe ili drugog udruženja iz stava 1. ovog člana (stav 2).

Krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela („Službeni glasnik RS“, broj 72/09) čini onaj ko organizuje grupu koji ima za cilj vršenje krivičnih dela za koja se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna, ako zakonom za takvo organizovanje nije predviđena teža kazna (stav 1). Stavom 2. navedenog člana propisano je da će se kaznom zatvora od jedne do osam godina kazniti onaj ko organizuje organizovanu kriminalnu grupu, ako zakonom za takvo organizovanje nije predviđena teža kazna dok je stavom 4. istog člana propisano da će se kaznom zatvora od šest meseci do pet godina kazniti pripadnik organizovane kriminalne grupe.

Dakle, radnja izvršenja oba krivična dela jeste organizovanje grupe (zločinačko udruživanje) odnosno organizovane kriminalne grupe (udruživanje radi vršenja krivičnih dela) koja ima za cilj vršenje krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna, odnosno pripadnost takvoj grupi. Organizovanje grupe, odnosno organizovane kriminalne grupe predstavlja stvaranje grupe, plana za izvršenje krivičnih dela, dodelu uloga pojedinim pripadnicima grupe i uopšte preduzimanje organizacionih mera neophodnih za funkcionisanje grupe u cilju zbog koje je stvorena a to je vršenje krivičnih dela. Vršenje konkretnih krivičnih dela od strane grupe nije bitno obeležje ovih krivičnih dela jer je krivično delo dovršeno, kako za organizatora grupe tako i za njene pripadnike samim organizovanjem grupe odnosno trenutkom postajanja pripadnikom grupe bez obzira da li je grupa izvršila ili pokušala izvršiti jedno ili više planiranih krivičnih dela. Naime, vršenje krivičnih dela od strane grupe nije bitno obeležje ovih krivičnih dela već je to samo organizovanje i pripadnost grupi koja je osnovana u cilju vršenja krivičnih dela. S`toga je ovo krivično delo dovršeno i u slučaju kada takva grupa ne pokuša ili ne izvrši niti jedno krivično delo.

Dakle, trajanje postojanja grupe odnosno organizovane kriminalne grupe i njeno delovanje na izvršenju konkretnih krivičnih dela ne predstavlja obeležje krivičnih dela u pitanju. Zbog toga navedena krivična dela nisu trajna već krivična dela stanja, budući da je biće oba krivična dela ostvareno samim nastupanjem određenog stanja i to: organizovanjem grupe odnosno organizovane kriminalne grupe - za organizatora tj. postajanjem pripadnikom takve grupe - za njene pripadnike.

S`toga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da radnju izvršenja oba navedena krivična dela čine sve delatnosti koje su okrivljeni preduzimali u vršenju konkretnih krivičnih dela. Upravo suprotno a imajući u vidu sve navedeno, izvršenje konkretnih krivičnih dela koje su preduzeli članovi grupe predstavljju samostalna krivična dela. Delovanje grupe na vršenju konkretnih krivičnih dela nije elemenat ovih krivičnih dela.

Kako izmenjenom optužnicom od 27.07.2016. godine (prema pečatu suda od 28.07.2016. godine) okrivljenima Željku i Jeleni Kosić stavljeno na teret da su neutvrđenog dana aprila meseca 2007. godine organizovali organizovanu kriminalnu grupu a okrivljenima Ljiljani Isailović-Davinić, Branku Đekiću, Vladimiru Vućićeviću, Zoranu Avramoviću, Draganu Veljkoviću, Predragu Brindiću i svedoku saradniku AA, da su postali pripadnici te grupe to je Apelacioni sud u svojoj presudi pravilno primenio zakon kada je našao da je „krivično delo svršeno momentom organizovanja grupe zbog čega okrivljeni ne mogu da odgovaraju za organizovanje organizovane kriminalne grupe jer takav oblik udruživanja nije postojao i nije bio propisan Krivičnim zakonikom u momentu svršetka krivičnog dela u koje vreme je važio KZ („Službeni glasnik RS“, broj 85/05, 88/05 i 107/05) ... to je obzirom na vreme izmene zakona (objavljeno u Službenom glasniku RS br. 72/09 od 03.09.2009. godine) i pravilo o primeni zakona koje je važio u vreme izvršenja krivičnog dela kao i pravilo primene blažeg zakona koje propisuje odredba člana 5. stav 2. KZ ... našao da se u radnjama okrivljenih Željka Kosića i Jelene Kosić stiču svi bitni elementi krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 1. KZ koji je bio na snazi do 11.09.2009. godine, a u radnjama ostalih okrivljenih i svedoka saradnika AA krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 2. KZ, za koja krivična dela je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja“ (str. 23. stav 3. drugostepene presude).

Stoga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je pobijanom presudom povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ.

Za napomenuti je da su netačni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je dana 27.07.2016. godine optužnica izmenjena na način naveden u zahtevu tj. preciziranjem trenutka kada su pojedini okrivljeni postali članovi organizovane kriminalne grupe. Upravo suprotno, izreka pobijane presude pod tačkom III identična je izmenjenoj optužnici od 27.07.2016. godine prema kojoj su okrivljeni Željko i Jelena Kosić organizovali organizovanu kriminalnu grupu neutvrđenog dana tokom aprila 2007. godine sa navedenim okrivljenima kao njenim pripadnicima. Tekst koji se prema navodima zahteva pripisuje izmenjenoj optužnici od 27.07.2016. godine ustvari predstavlja izreku prvostepene presude pod tačkom I koja nije identična izmenjenom optužnom aktu. S`toga je drugostepeni sud preinačujući prvostepenu presudu u navedenom delu odbijanjem otpužbe, pravilno postupio kada je optužbu odbio za delo činjenično opisano u optužnom aktu.

Sa svega navedenog, a na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                                                               Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić