Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 510/18 od 16.07.2018. godine uvažena je žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i preinačena presuda Višeg suda u Novom Sadu K 151/17 od 06.03.2018. godine u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog AA za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju mu se uračunava vreme zadržavanja u trajanju od 48 sati, dok su žalbe okrivljenog lično i branioca okrivljenog odbijene kao neosnovane, a pobijana presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Koprivica, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i zbog, a kako to proizilazi iz sadržine zahteva zbog povrede krivičnog zakona 439. tačka 1) ZKP i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno da iste preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Koprivice je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA zahtevom za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni svi potrebni elementi opšteg pojma krivičnog dela i to delo (radnja), predviđenost u zakonu, protivpravnost i krivica, te da radnja okrivljenog koja se ogleda u tome da je uzeo novac od BB i u njeno ime uplatio kaznu ne predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela u pitanju.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 367. stav 2. KZ kojom je određeno krivično delo primanja mita propisano je da će se kazniti zatvorom službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prema zakonskom opisu ovog krivičnog dela radnja izvršenja istoga propisana je alternativno i ogleda se u zahtevanju ili primanju poklona ili druge koristi ili u primanju obećanja poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da službeno lice u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti.

Posledica ovog krivičnog dela ogleda se u ugrožavanju pravilnog i zakonitog vršenja službenih ili drugih javnih ovlašćenja, kojima se stvara opasnost za službu ili neku drugu dužnost.

Izvršilac ovog krivičnog dela u svim navedenim oblicima može biti samo službeno lice, a za oblik krivice izvršioca potreban je umišljaj koji se sastoji u tome da kod učinioca postoji svest o tome da je poklon ili druga korist ili obećanje poklona ili druge koristi primio zbog toga da bi izvršio ono što od njega očekuje davalac mita.

Krivično delo u pitanju jeste predviđeno u zakonu kao krivično delo. Predviđenost u zakonu neke radnje odnosno ljudskog ponašanja kao krivičnog dela, podrazumeva i protivpravnost što znači ostvarenje bitnih elemenata zakonskog opisa nekog krivičnog dela i otuda se element protivpravnosti pre svega vezuje za pojam bića krivičnog dela koje podrazumeva i postojanje krivice odnosno subjektivnog elementa krivičnog dela.

Shodno citiranoj odredbi člana 367. stav 2. KZ i datom tumačenju iste, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni u kritičnom periodu u svojstvu službenog lica, sanitarnog inspektora u Pokrajinskom sekretarijatu za ... neposredno zahtevao poklon u novcu da bi izvršio radnju koju je i morao izvršiti u okviru svog službenog ovlašćenja i to da sačini zapisnik u kome će BB u određenom roku naložiti da otkloni uočene nedostatke na taj način što joj je prvo nakon završenog pregleda objekta rekao da će joj morati napisati mandatnu kaznu u manjem iznosu, da je ne bi ''slao na sud'', ali da će se o tome dogovoriti kada mu u kancelariju donese dokumentaciju na pregled, da bi potom dana 09.06.2017. godine u prostorijama Pokrajinskog sekretarijata za ... zahtevao od BB tačan iznos novca u iznosu od 10.000,00 dinara za mandatnu kaznu'' da ne bi protiv nje pokrenuo prekršajni postupak, nakon čega je dana 12.06.2017. godine u prostorijama Odeljenja sanitarne inspekcije sačinio zapisnik o inspekcijskom nadzoru broj 138-53-01484-3/2017-02 sa datumom 06.06.2017. godine u kome je konstatovao uočene nedostatke u objektu i u kome je, u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru ostavio rok od 15 dana za otklanjanje uočenih nedostataka, pod pretnjom izdavanja prekršajnog naloga, a nakon što mu je BB predala poklon – novac u iznosu od 10.000,00 dinara istoj je predao službenu belešku u kojoj je konstatovao da je od BB naplaćena novčana kazna u iznosu od 5.000,00 dinara.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz navedene izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ za koje je okrivljeni AA oglašen krivim.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog AA da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Navodima iz zahteva branioca okrivljenog da drugostepeni sud u obrazloženju svoje presude nije dao jasne, neprotivrečne razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja po oceni Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Osim toga, branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo u pitanju što znači da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom.

Kako, pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje kao ni bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ne predstavljaju zakonske razloge taksativno nabrojane u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                       Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić