Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.792/18 od 19.09.2018. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu u delu odluke o krivičnoj sankciji, presuda Višeg suda u Zrenjaninu 2K br.21/18 od 28.05.2018. godine preinačena je tako što je okrivljeni Zdravko Ilić zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, uz meru bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti direktora privrednih društava u trajanju od tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, a okrivljeni AA je zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, uz istovremeno izricanje mere bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti nadzornog organa u trajanju od dve godine računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, dok su žalbe okrivljenog Zdravka Ilića lično i branilaca okrivljenih Zdravka Ilića i AA odbijene kao neosnovane i u nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog Zdravka Ilića – advokat Jasmin Duštinac, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da preinači drugostepenu presudu tako što će ukinuti presudu Višeg suda u Zrenjaninu 2K br.21/18 od 28.05.2018. godine i predmet vratiti na ponovno suđenje prvostepenom sudu, uz istovremeni zahtev da branilac okrivljenog bude obavešten o sednici veća shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP;

-branilac okrivljenog AA – advokat Dragan Arsić, ne navodeći zakonski osnov, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe „jer nije dokazano da je okrivljeni počinio krivično delo zbog kojeg je osuđen“.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtevi su nedozvoljeni.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog Zdravka Ilića – advokat Jasmin Duštinac, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, pri čemu samo formalno označava ovu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, međutim ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 443. stav 2. ZKP isticanjem da je predsednik prvostepenog veća, protivno odredbi člana 443. stav 2. ZKP, nastavio dokazni postupak ponovnim otvaranjem glavnog pretresa, te na odredbu člana 16. stav 4. i 5. ZKP ukazivanjem da se presuda može zasnovati samo na činjenicama u čiju je izvesnost sud uveren i da će u slučaju sumnje doneti odluku u korist okrivljenog, a s tim u vezi polemiše sa nalazom i mišljenjem sudskog veštaka građevinske struke, uz zaključak da je u konkretnom slučaju bilo nužno da sudski veštak dopuni svoj nalaz i mišljenje, te dakle izloženim navodima ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a iz kojih sve razloga nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ne navodi osnov podnošenja zahteva, već samo paušalno ističe da je nižestepenim presudama povređen krivični zakon, dok iz obrazloženja proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede odredaba člana 443. stav 2. ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja isticanjem da okrivljeni nije imao saznanja da li su radovi izvršeni i u kom obimu, jer je nadzor nad izvođenjem radova vršilo drugo lice, te da u toku postupka umišljaj okrivljenog nije dokazan, kao i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ukazivanjem da ni prvostepeni, a ni drugostepeni sud nisu dali bilo kakve razloge o postojanju umišljaja kod okrivljenog kritičnom prilikom, a iz kojih razloga, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca nije dozvoljeno.

Kako, dakle, branilac okrivljenog Zdravka Ilića u zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a koja je opšteg karaktera (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), a branilac okrivljenog AA ne ističe konkretno nijednu povredu zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, imajući u vidu da se u suštini podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, te na povrede odredaba člana 443. stav 2. ZKP i člana 16. ZKP, iz kojih razloga podnošenje ovog vanrednog pravnog leka nije dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenih Zdravka Ilića i AA, odbacio kao nedozvoljene.

Sa svega izloženog a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                     Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić