.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 48/2019
24.01.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića, Miroljuba Tomića i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Branka Unjića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Trsteniku K 53/17 od 26.09.2017. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 207/18 od 12.10.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 24.01.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Trsteniku K 53/17 od 26.09.2017. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 207/18 od 12.10.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Trsteniku K 53/17 od 26.09.2017. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca. Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka u korist budžetskih sredstava suda plati iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja te je određeno da će o ostalim troškovima krivičnog postupka sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.
Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 207/18 od 12.10.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Branko Unjić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili ih preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je nedozvoljen.
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, i u vezi sa tim navodi da je okrivljeni poorao sporno zemljište, jer se smatra vlasnikom dela navedene parcele koju je sticao sa roditeljima i suprugom i obrađivao je više od 30 godina, a poklon kojim je njegov otac svu imovinu ustupio ćerki, BB i njeno formalno vlasništvo ne priznaje, zbog čega je u tom pravcu podneo tužbu za poništaj navedenog poklona. Pored toga, branilac u zahtevu ističe i to da sud nije utvrđivao prethodno pitanje koje se sastoji u tome da li je okrivljeni obrađivao svoje ili tuđe zemljište i da li je imao pravo da ga obrađuje, imajući u vidu da je posebno obeležje predmetnog krivičnog dela protivpravno zauzimanje tuđeg zemljišta, a s obzirom na to da je okrivljeni u posedu spornog zemljišta to nije izvršio radnju protivpravnog zauzimanja zemljišta što dalje znači da nije uspostavio faktičku državinu na tuđem zemljištu već je svoju državinu samo nastavio, zbog čega u njegovim radnjama nema elemenata krivičnog dela protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom.
Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke vezano za ne postojanje umišljaja kod okrivljenog odnosno svesti da oranjem i obradom ne zauzima tuđe zemljište, a koji činjenični zaključci su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, zbog čega branilac iako formalno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.
Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA ocenio kao nedozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Vesna Veselinović,s.r. Bata Cvetković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
