.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1373/2018
20.12.2018. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića, Miroljuba Tomića, i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Marinom Pandurović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave u saizvršilaštvu iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Branislava Sekulovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici 2K 570/17 od 14.08.2018. godine i Višeg suda u Šapcu 2Kž 409/18 od 02.10.2018. godine, na sednici veća održanoj 20.12.2018. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Branislava Sekulovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici 2K 570/17 od 14.08.2018. godine i Višeg suda u Šapcu 2Kž 409/18 od 02.10.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici 2K 570/17 od 14.08.2018. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave u saizvršilaštvu iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje mu je sud izrekao uslovnu osudu, kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca i istovremeno odredio da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 (jedne) godine od dana pravnosnažnosti navedene presude ne izvrši novo krivično delo. Istom presudom, okrivljeni je oslobođen plaćanja troškova krivičnog postupka i troškova paušala.
Presudom Višeg suda u Šapcu 2Kž 409/18 od 02.10.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Branislava Sekulovića, a presuda Osnovnog suda u Loznici 2K 570/17 od 14.08.2018. godine, je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Branislav Sekulović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. istog člana ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijanu drugostepenu presudu i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili preinači obe pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe, te odredi da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, osporavajući prvenstveno iskaz oštećene BB, kao i iskaz njene majke-svedoka VV, te zaključujući da je u konkretnom slučaju jedini izvršilac predmetnog krivičnog dela, pravnosnažno osuđeni GG, i da ne postoji nijedan dokaz da je okrivljeni AA, izvršio navedeno krivično delo. U vezi toga, branilac ukazuje da je sud prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja „olako prešao“ preko drugih izvedenih „dokaza“ i to: presude Prekršajnog suda u Loznici Pr 2109/11 od 21.07.2011. godine, zapisnika o prijemu krivične prijave od strane PS u Osečini od 09.02.2010. godine i službene beleške o obaveštenju primljenom od građana PS Osečina od 08.02.2010. godine, iz kojih „dokaza“ prema stavu branioca, jasno proizilazi da je isključivo pravnosnažno osuđeni GG, lice koje je kritičnom prilikom, prodalo predmetno vozilo oštećenoj BB i izradilo spornu dokumentaciju za isto, kao i da je upravo od GG, predmetno vozilo oduzeto.
Iznetim navodima, branilac okrivljenog osporava ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.
Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog, ocenio kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Marina Pandurović,s.r. Bata Cvetković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
