Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, branilac okrivljenog AA, advokat Srđan Miković, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijana rešenja, te okrivljenom dosudi troškove na ime odbrane u iznosu od 2.625.855,85 dinara (što predstavlja razliku do ukupno traženog iznosa od 4.479.101,85 dinara), zatim troškove na ime sastava žalbe na prvostepeno rešenje u iznosu od još 22.500,00 dinara (što predstavlja razliku do ukupno traženog iznosa od 45.000,00 dinara), kao i troškove na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 90.000,00 dinara ili ukine pobijana rešenja u delu u kome nije usvojen podneti zahtev za naknadu troškova i spise predmeta vrati Višem sudu u Pančevu na ponovno odlučivanje. Branilac je predložio da bude obavešten o sednici veća, u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, taksativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom, a koje predstavljaju razloge iz kojih ovlašćeno lice (član 483. ZKP) može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, navodi povredu zakona, a da pritom u zahtevu ne opredeljuje konkertno nijednu povredu zakona, koja u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već hronološki iznosi tok žalbenog postupka pred Višim sudom u Pančevu, osporavajući pritom činjenične zaključke suda u pogledu visine i načina obračuna traženih troškova, zaključujući da su svi zahtevani troškovi na ime razgovora branioca sa okrivljenim koji se nalazio u pritvoru, bili neophodni, zatim da je svaki podnesak takođe bio neophodan, kao i da je sud pogrešno utvrdio da troškovi na ime sastava žalbe na prvostepeno rešenje, predstavljaju troškove na ime sastava neobrazloženog podneska – kojim navodima, branilac suštinski osporava činjenično stanje utvrđeno pobijanim rešenjima.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je zahtev branioca okrivljenog AA, ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                                  Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić