Oštećeni VV je na osnovu odredbe člana 258. ZKP upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 br.301/18 od 23.10.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih AA i BB, a presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 1K br.799/17 od 06.06.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB – advokat Nenad Sadžaković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog ističe da je prvostepeni sud ovu povredu učinio na taj način što je „sam uređivao optužni predlog“, jer je u pobijanoj presudi, na strani 15, naveo da je izreku upodobio utvrđenom činjeničnom stanju, te da je umesto navoda iz optužnog akta da je okrivljeni BB rasekao oštećenog u predelu nadlaktice leve ruke, utvrdio da ga je rasekao u predelu podlaktice leve ruke, a što prema stavu branioca „menja sam tok događaja, s obzirom na način povređivanja oštećenog“.

Istu povredu zakona branilac okrivljenih isticao je u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ovi žalbeni navodi neosnovani i na strani tri u četvrtom stavu obrazloženja presude naveo dovoljne i jasne razloge zbog čega nalazi da prvostepeni sud nije prekoračio optužbu, niti učinio navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka time što je u izreci presude naveo da je okrivljeni BB rasekao oštećenog u predelu leve podlaktice a ne u predelu nadlaktice leve ruke, kako mu je to optužnim aktom stavljeno na teret. Navedene razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP isticanjem da je pravnosnažna presuda zasnovana na dokazu na kome se ne može zasnovati – na iskazu svedoka – oštećenog VV, koji nije upozoren da ima status tzv. privilegovanog svedoka, budući da je on vanbračni zet, odnosno unuk okrivljenih.

Imajući u vidu da je istu povredu zakona branilac isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, te da je drugostepeni sud ove žalbene navode ocenio neosnovanim i na strani tri stav pet obrazloženja naveo jasne razloge zbog čega nalazi da oštećeni VV nema status tzv. privilegovanog svedoka, te da njegov iskaz samim tim ne predstavlja nezakonit dokaz, a koje razloge ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, to na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP upućuje.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih nižestepene presude pobijaju i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se navodi da krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ može da se izvrši samo jednom od alternativno postavljenih radnji koje su nabrojane u navedenom članu, dakle ili grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, ili vršenjem nasilja prema drugom, ili izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem, te prema stavu branioca prvostepeni sud nije mogao okrivljene da oglasi krivim zbog dve radnje – vršenja nasilja i izazivanja tuče, a na koji način je učinio navedenu povredu zakona.

Tačni su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih – da su radnje krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ alternativno propisane, te da su pravnosnažnom presudom okrivljeni oglašeni krivim zbog izvršenja dve radnje – vršenja nasilja i izazivanja tuče. Međutim, to što su okrivljeni oglašeni krivim za dve alternativno propisane radnje predmetnog krivičnog dela ne čini povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevu, obzirom da navedeno krivično delo ne mora biti učinjeno samo jednom od ovih alternativno propisanih radnji, već može biti učinjeno i sa više njih.

Stoga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ocenjeni neosnovanim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                  Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić