Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 252/2018 od 18.10.2018. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA preinačena je presuda Osnovnog suda u Knjaževcu K 145/17 od 26.12.2017. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, u pogledu načina izvršenja kazne zatvora, tako što je Apelacioni sud u Nišu, na osnovu odredbe člana 45. st. 5. i 6. KZ odredio da će se jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 10 meseci, na koju je okrivljeni osuđen prvostepenom presudom izvršiti, tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, koje ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napustiti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdržava u zavodu za izvršenje kazne zatvora i istovremeno okrivljenog osuđuje na novčanu kaznu kao sporednu u određenom iznosu od 100.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini sud će istu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, dok je u ostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreičanom delu je potvrđena. Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka koji su nastali pred drugostepenim sudom plati ukupan iznos od 35.230,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok će o troškovima krivičnog postupka nastalim pred prvostepenim sudom, taj sud odlučiti posebnim rešenjem.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Milinko Jovanović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i zbog povrede odredbe člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, odnosno tako što će ukinuti presudu Apelacionog suda u Nišu i predmet vratiti tom sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milinka Jovanovića je neosnovan.

Branilac okrivljenog podnetim zahtevom pravnosnažne presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da okrivljeni nije odgovorno lice u smislu odredbe člana 112. stav 5. KZ, te da zbog toga, kao i činjenice da okrivljeni i oštećeni nisu zaključili ugovor o radu isti nije mogao biti oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 288. stav 3. u vezi člana 281. stav 2. u vezi stava 1. KZ jer ovo delo, kako je opisano u izreci pravnosnažne presude po zakonu nije krivično delo.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, ovu povredu zakona branilac okrivljenog AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, obzirom da shodno članu 4. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu okrivljeni ima svojstvo poslodavca, a prema kojoj zakonskoj odredbi zaposleni je svako fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, dok je poslodavac fizičko lice koje po bilo kom zakonskom osnovu obezbeđuje posao zaposlenom, zbog čega zaposleni shodno članu 5. navedenog zakona ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu a da je okrivljeni imao svojstvo odgovornog lica (član 112. stav 5. KZ) proizlazi iz okolnosti da je isti bio odgovoran za izvođenje radova na nadstrešnici, a što proizilazi iz spisa predmeta Opštinske uprave opštine Knjaževac za koje zaključivanje je na strani 6 pasus drugi obrazloženja presude dao dovoljne i uverljive razloge, koje Vrhovni kasacioni sud kao pravilne u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje. Stoga Vrhovni kasacioni sud, nalazeći da iz izreke pravnosnažne presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 281. stav 2. u vezi stava 1. KZ, neosnovanim ocenjuje navod iz zahteva branioca okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog AA zahtevom za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP navodima da je javni tužilac nakon ukidanja prethodne prvostepene presude i to po žalbi okrivljenog i njegovog branioca van glavnog pretresa dana 25.12.2017. godine izmenio činjenični osnov dispozitiva optužnog akta, što je suprotno odredbi člana 409. stav 1. ZKP kojom je predviđeno da tužilac može u toku glavnog pretresa da izmeni optužbu ukoliko se izmeni činjenično stanje, zbog čega ova izmena optužnog predloga od 25.12.2017. godine ne može da bude rezultat utvrđenog činjeničnog stanja na glavnom pretresu koji je održan dan kasnije – 26.12.2017. godine.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Ovom zakonskom odredbom postavljen je, između ostalog, zahtev objektivnog identiteta između optužbe i presude, koji se zasniva na optužnom načelu po kome nema postupka bez ovlašćenog tužioca i po kome tužilac određuje predmet suđenja, a sve u cilju sprečavanja mešanja osnovnih procesnih funkcija, odnosno prenošenja funkcije optužbe na sud i time delimičnog spajanja dveju procesnih funkcija koje se isključuju.

Sledstveno iznetom, objektivni identitet između optužbe i presude postoji ukoliko presuda ima za osnovu ne samo identičan događaj iz prošlosti, već ne sme izaći iz činjeničnog opisa tog događaja kako ga je dala optužba i to posebno u pogledu radnje izvršenja, a u suprotnom, sud narušava zakonom postavljeni zahtev objektivnog identiteta između optužbe i presude.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, pozivajući se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP izloženim navodima osporava pravo na izmenu ili podnošenje nove optužnice od strane tužioca van glavnog pretresa, a što nije zakonski razlog po kome branilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Takođe, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede zakona je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca ukazivanjem da se na nalazu veštaka Ljiljane Gajić i veštaka Ivana Mijailovića presude ne mogu zasnivati, pri čemu nije ukazao zbog čega smatra da su ovi dokazi nezakoniti, već je naveo da je veštak Ljiljana Gajić veštačila, odnosno tumačila odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, što nije u nadležnosti veštaka, a da je veštak Ivan Mijailović veštačio građevinske radove, za šta nije bio ovlašćen, obzirom da je njegova specijalnost oblast mašinstva.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovim navodima zahteva osporava se stručnost ovih veštaka za obavljanje naloženih veštačenja, što predstavlja činjenično pitanje.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje da je drugostepeni sud u izreci presude naveo da će o troškovima krivičnog postupka nastalim pred prvostepenim sudom taj sud odlučiti posebnim rešenjem, iako je prvostepenom presudom odlučeno o troškovima krivičnog postupka, zbog čega bi odlučivanje posebnim rešenjem značilo dupliranje troškova.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog pozivajući se na povredu odredbe člana 441. stav 4. ZKP ovim navodima zahteva u suštini ukazuje na nerazumljivost izreke drugostepene pravnosnažne presude, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Kako povreda odredbe člana 409. stav 1. ZKP, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, kao ni pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne spadaju u krug povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                                        Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić