Istom presudom, na osnovu člana 297. stav 5. u vezi člana 86. KZ, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od jedne godine i šest meseci.

Na osnovu člana 264. stav 4. ZKP, okrivljeni je delimično oslobođen naknade troškova postupka koji su nastali pred OJT u Novom Sadu, u iznosu od 48.854,94 dinara koji predstavlja 50% od ukupno opredeljenih troškova od 97.709,89 dinara, a na osnovu člana 264. stav 1. ZKP okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati sudu iznos od 2.000,00 dinara i preostale troškove postupka koji su nastali pred OJT u visini od 48.854,94 dinara u roku od mesec dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudne naplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.899/18 od 31.10.2018. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu, presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K br.2135/2015 od 15.06.2018. godine preinačena je u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljeni AA za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. Krivičnog zakonika, u vezi krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, zbog kojeg je oglašen krivim prvostepenom presudom, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, dok je prvostepena presuda u nepreinačnom delu potvrđena.

Protiv drugostepene pravnosnažne presude, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Goran Ilić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači drugostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji tako što će okrivljenog osuditi na sankciju koju mu je izrekao prvostepeni sud – na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koju će okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog AA, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, samo formalno ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, i zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac ne konkretizuje o kojoj povredi zakona se radi, a u suštini ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP isticanjem da je drugostepeni sud prilikom donošenja odluke o kazni prenaglasio činjenice i okolnosti koje po svojoj prirodi ne mogu biti otežavajuće okolnosti, dok je sa druge strane apsolutno minimizirao stvarno postojanje olakšavajućih okolnosti koje je utvrdio prvostepeni sud, odnosno ukazuje na pogrešnu ocenu činjenica i okolnosti od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji od strane drugostepenog suda, a iz kojih razloga podnošenje ovog vanrednog pravnog leka u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona.

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, te da se suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                             Za Predsednika veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                         Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić