- čime bi izvršili krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ,

Troškovi krivičnog postupka na čije su plaćanje okrivljeni AA i BB obavezani prvostepenom presudom padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 648/17 od 30.11.2017. godine, okrivljeni AA i BB oglašeni su krivim zbog po jednog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koja dela su im izrečene uslovne osude tako što su im utvrđene kazne zatvora u trajanju od po šest meseci i istovremeno određeno da se kazne neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine ne učine novo krivično delo. Okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka kao i troškove na ime nužnih izdataka oštećenog, o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem kao i da na ime paušala plate iznos od po 5.000,00 dinara, dok je oštećeni sa imovinskopravnim zahtevom upućen na parnicu.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Kž1 57/18 od 21.02.2018. godine odbacio kao neblagovremenu žalbu branioca okrivljenih AA i BB izjavljenu protiv prvostepene presude.

Protiv navedenog pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Beogradu Kž1 57/18 od 21.02.2018. godine zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenih AA i BB, adv. Vladan Vukčević, zbog povrede zakona na štetu okrivljenih, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu odluku Višeg suda u Beogradu i predmet vrati tom sudu da povodom žalbe branioca donese presudu kojom se optužba odbija zbog nastupanja apsolutne zastarelosti.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda odredaba tog zakonika okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

U situaciji kada drugostepeni sud žalbu izjavljenu protiv prvostepene odluke odbaci kao neblagovremenu, smatra se da redovni pravni lek nije korišćen, te bi u tom smislu zahtev za zaštitu zakonitosti bio nedozvoljen.

Međutim, u konkretnom slučaju drugostepeni sud je žalbu branioca okrivljenih AA i BB, izjavljenu protiv prvostepene presude, pogrešno ocenio neblagovremenom, s obzirom da je, prema stanju u spisima, prvostepena presuda za okrivljene istaknuta na oglasnu tablu suda i skinuta sa oglasne table za BB 08.01.2018., a za AA 04.01.2018. godine, te se, dakle, datumi skidanja odluka sa oglasne table imaju smatrati danom dostavljanja odluke okrivljenima i od tih datuma im je tekao rok od osam dana za izjavljivanje žalbe. Zajednički branilac okrivljenih žalbu protiv prvostepene presude podneo je u korist obojice okrivljenih, preporučenom pošiljkom dana 06.01.2018. godine, dakle dva dana pre nego što je odluka dostavljena okr. BB, a u okviru zakonskog roku u kome je okr. AA mogao da izjavi žalbu.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, pravo na odbranu ne može se razdvajati na pravo okrivljenog i pravo branioca, u bilo kojoj fazi postupka, već se ima smatrati jedinstvenim pravom u cilju delotvorne sudske zaštite prava okrivljenog, pri čemu treba imati u vidu i odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, koja propisuje da branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni.

S toga je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovano drugostepeni sud žalbu branioca odbacio kao neblagovremenu, te se u konkretnom slučaju ne može smatrati da redovni pravni lek nije korišćen i, u tom smislu predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti je dozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je drugostepenim rešenjem povređen zakon na štetu okrivljenih, s obzirom na to da je sednica veća drugostepenog suda održana dana 21.02.2018. godine, u vreme kada je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, kojim navodima osnovano ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 103. tačka 5. u vezi člana 104. stav 6. KZ.

Naime, okrivljeni AA i BB oglašeni su krivim i osuđeni za krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje delo je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

Odredbom člana 103. tačka 5. KZ propisano je da ako u tom zakoniku nije drugačije određeno, krivično gonjenje se ne može preduzeti kad protekne pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri godine, a prema odredbi člana 104. stav 6. KZ, zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se u zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe i činjenicu da je predmetno krivično delo iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ izvršeno dana 15.02.2008. godine, to je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila protekom dana 15.02.2018. godine.

Kako je sednica veća drugostepenog suda održana dana 21.02.2018. godine, kada je Viši sud u Beogradu odlučivao povodom žalbe branioca okrivljenih izjavljene protiv prvostepene presude, dakle, u vreme kada je već nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, to je Viši sud u Beogradu, po pravilnoj primeni zakona bio dužan da u žalbenom postupku preinači prvostepenu presudu i na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP prema okrivljenima AA i BB odbije optužbu za krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Drugostepeni sud to nije učinio, već je žalbu branioca okrivljenih pogrešno odbacio kao neblagovremenu i na taj način učinio povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 103. tačka 5. u vezi člana 104. stav 6. KZ, na štetu okrivljenih AA i BB.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, otklanjajući učinjenu povredu zakona, preinačio pravnosnažnu presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 648/17 od 30.11.2017. godine i pravnosnažno rešenje Višeg suda u Beogradu Kž1 57/18 od 21.02.2018. godine i na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP, prema okrivljenima AA i BB odbio optužbu za krivično delo iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, dok je o troškovima krivičnog postupka odlučio u smislu odredbe člana 265. stav 1. ZKP.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                                                                Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić