Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 862/18 od 22.10.2018. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe: okrivljenog Nenada Vasića lično, okrivljenog Nenada Vasića i njegovih branilaca; branilaca okrivljenog Nenada Vasića; branioca okrivljenog AA; branioca okrivljenog Luke Novakovića i branioca okrivljenog BB i potvrđena presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 29/10 od 01.12.2017. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Nenada Vasića, advokat Saša Milovanović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi sa odredbom člana 485. stav 4. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje kao i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži;

- branilac okrivljenog Luke Novakovića, advokat Jovica Kovačević, na osnovu člana 483. stav 3. u vezi stava 1. ZKP, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1), stav 2. i stav 4. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

- branilac okrivljenog Nenada Vasića, advokat Ivan Bajazit, na osnovu člana 483. ZKP, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 2) ZKP u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje pred potpuno izmenjenim većem;

- branilac okrivljenog Nenada Vasića, advokat Nemanja Aleksić, „iz razloga propisanih članom 485. stav 1. tačka 1) ZKP“, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom ili apelacionom sudu na ponovno suđenje pred potpuno izmenjenim većem ili da iste preinači; da bude obavešten o sednici radi prisustvovanja istoj, te da izvršenje pravnosnažne presude Vrhovni kasacioni sud odloži, odnosno prekine do odlučivanja o podnetom zahtevu i

- branilac okrivljenog Nenada Vasića, advokat Vladimir Andrić, na osnovu člana 482. stav 1. i člana 483. stav 1. i 3. ZKP, „zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP“ uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje ali pred drugim većem ili da iste preinači tako što će okrivljenom Nenadu Vasiću „izreći manju kaznu i osuditi ga na kaznu u visini od 25 meseci - koliko je bio u istrazi“, te da odloži izvršenje kazne po pobijanim presudama do odlučivanja o osnovanosti podnetog zahteva.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, nakon čega je održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi podneti, te je po oceni navoda i predloga u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Nenada Vasića: advokata Saše Milovanovića, advokata Ivana Bajazita i advokata Vladimira Andrića su neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Luke Novakovića, advokata Jovice Kovačevića je neosnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Vasića, advokata Nemanje Aleksića je neblagovremen.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog Nenada Vasića, advokata Saše Milovanovića, se pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, uz ukazivanje da je ista povreda učinjena jer je prepoznavanje okrivljenih, od strane oštećenog VV, obavljeno tako što mu je predočeno šest lica „radi eventualnog prepoznavanja“ osoba koje su kritične večeri učestvovale u izvršenju krivičnog dela, na njegovu štetu. Svih šest lica, koja je policija na direktan ili indirektan način već dovela u vezu sa kritičnim događajem, su bila istovremeno, u vrsti za prepoznavnje, prikazana oštećenom VV čime je, po stavu odbrane, postupljeno suprotno članu 104. tada važećeg ZKP (prepoznavanje je izvršeno 11.03.2003. godine).

Odredbom člana 104. stav 1. ZKP („Službeni list SRJ“, broj 68/2002) je propisano „Ako je potrebno da se utvrdi da li svedok prepoznaje određeno lice ili predmet koje je opisao, pokazaće mu se to lice zajedno sa drugim njemu nepoznatim licima čije su osnovne osobine slične onima kakve je opisao, odnosno taj predmet zajedno sa predmetima iste ili slične vrste, nakon čega će se zatražiti da izjavi da li lice ili predmet može da prepozna sa sigurnošću ili sa određenim stepenom verovatnoće i da, u slučaju potvrdnog odgovora, na prepoznato lice ili predmet ukaže.“

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, tačno se u zahtevu branioca okrivljenog Nenada Vasića, advokata Saše Milovanovića ukazuje da prepoznavanje lica, od strane svedoka oštećenog VV 11.03.2003. godine, o čemu je istražni sudija Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici sačinio zapisnik Ki. 103/02 od 11.03.2003. godine, nije obavljeno u svemu u skladu sa odredbom člana 104. stav 1. ZKP („Službeni list SRJ“, broj 68/2002). Povreda je učinjena time što je svedoku VV, od pokazanih lica u vrsti umesto jednog pokazano četiri lica u vrsti protiv kojih je kasnije pokrenut krivični postupak u kome su oglašena krivim i osuđena na zatvorske kazne.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da bi, imajući u vidu druge dokaze izvedene u zakonito sprovedenom postupku na glavnom pretresu, pobrojane na stranama 21, 22 i 23 prvostepene presude, a zatim pojedinačno ocenjene, u istoj presudi, posebno imajući u vidu iskaz svedoka oštećenog VV i nalaz i mišljenje veštaka balističke struke Aleksandra Radomirovića od 07.02.2003. godine, očigledno i bez tog dokaza bila doneta ista presuda i okrivljeni Nenad Vasić oglašen krivim zbog izvršenog krivičnog dela ubistvo u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 47. stav 2. tačka 6. KZ RS u vezi člana 19. i člana 22. KZ SRJ, te, samim tim nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP koje bi bile od uticaja na zakonitost presude, iz kog razloga su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog Nenada Vasića, advokata Saše Milovanovića, ocenjeni kao neosnovani.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog Nenada Vasića, advokata Ivana Bajazita se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima „da se sud opredelio za svoju pravnu kvalifikaciju time što je izabrao „najpovoljniji“ KZ koji je predviđao i najtežu sankciju za ovo krivično delo, smrtnu kaznu“.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljenima Nenadu Vasiću i Luki Novakoviću optužnicom Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici Kt. 204/02 od 09.04.2003. godine sa poslednjom izmenom od 27.02.2013. godine stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11. u vezi člana 30. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 72/09). Pravnosnažnim presudama okrivljeni Nenad Vasić i Luka Novaković su oglašeni krivim i osuđeni zbog izvršenog krivičnog dela ubistvo u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 47. stav 2. tačka 6. Krivičnog zakona Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, 10 od 01.03.2002. godine) u vezi sa članom 19. i 22. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije („Službeni list SRJ“, 61 od 09.11.2001. godine).

Predmetno krivično delo je izvršeno 10.11.2002. godine, dakle u vreme primene Krivičnog zakona Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, 10 od 01.03.2002. godine) i Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije („Službeni list SRJ“ 61 od 09.11.2001. godine) što znači da je prilikom presuđenja primenjen zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela u smislu člana 4. stav 1. KZ SRJ („Službeni list SRJ“ 61 od 09.11.2001. godine), odnosno člana 5. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, 72/09).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u redovnom krivičnom postupku, pravilno je primenjen krivični zakon. Naime, nezavisno od činjenice da je po sada važećem Krivičnom zakoniku za krivično delo, za koje su okrivljeni optuženi optužnicom Okružnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici Kt. 204/02 od 09.04.2003. godine poslednji put izmenjenom 27.02.2013. godine, teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11. u vezi člana 30. KZ propisana kazna zatvora od najmanje 10 godina ili zatvor od 30 od 40 godina, što je u pogledu maksimalne kazne blaža kazna od propisane za krivično delo ubistvo iz člana 47. stav 2. tačka 6. KZ RS u vezi člana 19. i člana 22. KZ SRJ - važeće u vreme izvršenja krivičnog dela (minimum 10 godina zatvora ili 40 godina zatvora), u redovnom krivičnom postupku je pravilno primenjen krivični zakon jer primena blažeg zakona uključuje i ocenu suda o primeni svih odredaba opšteg i posebnog dela krivičnog zakona koje mogu biti od uticaja na pravnu ocenu krivičnog dela ili odluku o kazni i drugim krivičnim sankcijama. Kako je predmetno krivično delo ostalo u pokušaju time su se stekli uslovi za primenu odredaba o ublažavanju kazne ispod zakonom propisanog minimuma.

Odredbom člana 57. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 72/09), određeno je da sud može ublažiti kaznu do sedam godina zatvora, ako je za krivično delo kao najmanja mera propisan zatvor u trajanju od 10 ili više godina.

Odredbom člana 43. stav 1. tačka 1. KZ RS („Službeni list SRJ“ 61 od 09.11.2001. godine) propisano je da sud može ublažiti do jedne godine zatvora, kaznu propisanu za krivično delo za koje je kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od tri ili više godina, po kom osnovu je okrivljenom i izrečena kazna u trajanju od pet godina.

Dakle, neosnovani su navodi u zahtevu branioca okrivljenog Nenada Vasića, advokata Ivana Bajazita da je sud prilikom pravne ocene krivičnog dela, u konkretnom slučaju, učinio povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je primenjujući zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela (kako na pravnu ocenu krivičnog dela tako i na odmeravanje kazne za isto) sud primenio najblaži zakon.

Osim toga netačni su navodi u zahtevu branioca okrivljenog, advokata Ivana Bajazita, da je sud „izabrao najpovoljniji KZ koji je predviđao i najtežu sankciju za ovo krivično delo, smrtnu kaznu“. Naime, Krivičnim zakonom Savezne Republike Jugoslavije („Službeni list SRJ“ 61 od 09.11.2001. godine) ukinuta je smrtna kazna, a koji je primenjen u konkretnom slučaju, imajući u vidu opšte odredbe krivičnog zakona, koje se tiču vrste i visine kazne, kao i ostale odredbe navedene u razlozima ove presude.

Zahtevom branioca okrivljenog Luke Novakovića, advokata Jovice Kovačevića, se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodima da u izreci pobijane prvostepene presude imamo nezakonito kombinovanje pravne kvalifikacije iz člana 47. stav 2. tačka 6. KZ RS u vezi sa članom 19. i članom 22. KZ SRJ („Službeni list SRJ“, broj 61/2001) i pojma krivice iz člana 22. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 85/05 ...).

Vrhovni kasacioni sud ove navode u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjuje kao neosnovane, a kako je ova povreda krivičnog zakona isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, date na strani 5 drugostepene presude, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Zahtevom branioca okrivljenog Nenada Vasića, advokata Vladimira Andrića, se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP uz obrazloženje da je na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjen zakon jer bi se u konkretnom slučaju moglo raditi o krivičnom delu ubistvo u pokušaju iz člana 47. KZ RS u vezi člana 19. KZ SRJ, a ne o krivičnom delu ubistvo u pokušaju više lica iz člana 47. stav 2. tačka 6. KZ RS u vezi člana 19. KZ SRJ. Odbrana smatra da ubistvo u pokušaju više lica postoji kada izvršilac krivičnog dela svesno ispali metak i pogodi više oštećenih, ali ne nastupi smrt. Iz utvrđenog činjeničnog stanja, jasno proizilazi, da oštećeni GG, nije pogođen, kao i to da ni jedan metak nije ispaljen prema njemu, pa tako prema oštećenom GG nije ni pokušana ni izvršena radnja ubistva, što sve ukazuje da je sud predmetne krivičnopravne radnje pogrešno pravno kvalifikovao.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane. U činjeničnom opisu dela, datom u izreci prvostepene presude, utvrđeno je, između ostalog da su okrivljeni Nenad Vasić, Luka Novaković i dr. pokušali sa umišljajem da liše života više lica i to oštećenog VV i GG, kada su u navedeno vreme i na navedenom mestu, vatrenim oružjem otvorili paljbu u pravcu vozila u kome su se nalazili oštećeni VV i GG ispalivši najmanje 18 hitaca. Na navedeni način su utvrđene sve činjenice i okolnosti kako objektivne koje se odnose na samu radnju izvršenja okrivljenih, tako i subjektivne koje se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenih, koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela ubistvo u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 47. stav 2. tačka 6. KZ RS u vezi člana 19. i člana 22. KZ SRJ, pri čemu je bez uticaja činjenica da neko od oštećenih nije pogođen projektilom, te su iz navedenih razloga suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog, advokata Vladimira Andrića, da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Podnetim zahtevima branilaca okrivljenog Nenada Vasića se ukazuje: da je sud pogrešno ocenio iskaze svedoka oštećenog VV i svedoka GG, uz detaljno obrazlaganje razloga za iznetu tvrdnju (advokat Saša Milovanović), zatim se ukazuje da sud nije pravilno cenio nalaze veštaka balističara, te da je nezakonito odbio dokazne predloge odbrane - član 395. ZKP, uz iznošenje razloga za navedene tvrdnje (advokat Ivan Bajazit), a takođe se ukazuje na pogrešnu ocenu izvedenih dokaza - nalaza i mišljenja veštaka balističara Dragana Čudića i Aleksandra Radomirovića te se ukazuje da je sud nezakonito odbio dokazne predloge odbrane za neposredno saslušanje veštaka balističara kao i predlog za izvođenje rekonstrukcije lica mesta - član 395. ZKP i dr (advokat Vladimir Andrić). Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da se napred iznetim navodima ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno odredbu člana 440. ZKP.

Osim iznetog, podnetim zahtevima se ukazuje i na povrede odredbe člana 15. ZKP (advokat Ivan Bajazit), te na povrede odredaba člana 388, člana 403, člana 13, člana 15, člana 68. i člana 402. ZKP (advokat Vladimir Andrić).

Imajući u vidu da je odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP taksativno odredđeno koje povrede krivičnog zakona i postupka predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a da navedene povrede: iz člana 440. ZKP te odredbe člana 15. ZKP, člana 388, člana 403, člana 13, člana 15, člana 68. i člana 402. ZKP ne predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, podneti zahtevi branilaca okrivljenog Nenada Vasića, advokata Saše Milovanovića, advokata Ivana Bajazita i advokata Vladimira Andrića, u navedenom delu, su odbačeni kao nedozvoljeni.

Branilac okrivljenog Nenada Vasića, advokat Ivan Bajazit, se u podnetom zahtevu formalno poziva na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ali kako, suprotno odredbi člana 484. ZKP istu povredu ne opredeljuje, odnosno ne konkretizuje, Vrhovni kasacioni sud je, prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP, te delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP, dakle sud odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukoliko razlozi i povrede zakona nisu izričito navedeni, nema zakonskih ovlašćenja da po službenoj dužnosti tumači i ocenjuje o kojoj se povredi zakona radi, te je isti, u ovom delu, odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Zahtev branioca okrivljenog Nenada Vasića, advokata Nemanje Aleksića, odbačen je kao neblagovremen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s`obzirom na to da su odredbom člana 71. tačka 5) ZKP prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Iz spisa predmeta, dostavnice na ime okrivljenog Nenada Vasića, proizlazi da je okrivljeni pravnosnažnu odluku - presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 862/18 od 22.10.2018. godine, primio lično 19.12.2018. godine, a iz prijemnog pečata Vrhovnog kasacionog suda proizlazi da je zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv navedenih pravnosnažnih presuda od strane branioca ovog okrivljenog, advokata Vladimira Andrića, podnet 21.01.2019, godine preporučenom poštom, dakle po proteku roka za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od 30 dana, propisanog članom 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud isti zahtev odbacio kao neblagovremen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 1), 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                         Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić