Na osnovu člana 63. KZ, okrivljenom se u izrečenu kaznu zatvora uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 12.01.2011. do 19.04.2011. godine.

Na osnovu člana 87. KZ prema okrivljenom AA izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela i to jednog putničkog vozila marke „...“ tipa „...“, proizvedeno 2007. godine, ... boje, broj šasije ... reg.oznake ..., vlasništvo po saobraćajnoj dozvoli BB iz ..., jedna ... saobraćajna dozvola serijski broj ... za navedeno vozilo, jedna potvrda o vlasništvu vozila serijski broj ..., jedan zeleni karton za napred navedeno vozilo, jedan pripadajući ključ – kartica, jedan motocikl marke “...” proizveden 2010. godine, ... boje sa brojem šasije ... bez registarskih oznaka i bez pripadajuće dokumentacije, jedan ključ za motocikl.

Na osnovu člana 91. i 92. od okrivljenog AA oduzeta je imovinska korist stečena izvršenjem krivičnih dela i to novac u iznosu od 500,00 eura i obavezan je da napred navedeni novčani iznos u dinarskoj protivvrednosti uplati na račun budžeta RS u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja.

Na osnovu člana 261. i 264. Zakonika o krivičnom postupku, okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka i to da plati sudu na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara kao i troškove unapred isplaćene iz budžetskih sredstava suda o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem a shodno članu 262. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 90/19 od 21.02.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalba Višeg javnog tužioca u Kragujevcu, zajednička žalba okrivljenog AA, njegovog branioca i žalba branioca okrivljenog VV i branioca okrivljenog GG, a presuda Višeg suda u Kragujevcu 1K 83/17 od 26.10.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, adv. Branko Matović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku ili pak iste preinači i prema okrivljenom odbije optužbu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Branilac okrivljenog AA, adv. Branko Matović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je donošnjem pobijanih pravnosnažnih presuda sud povredio odredbu člana 87. KZ na štetu okrivljenog, jer je prema okrivljenom izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela i to putničko motorno vozilo marke „...“ tipa „...“ i motocikl marke “...”, za koje okrivljeni nije oglašen krivim, jer se radi o presuđenoj stvari pošto je o ovim predmetima vođen poseban postupak pred Prekršajnim sudom u Aranđelovcu, a koji predmeti su oduzeti u tom postupku po potvrdama o privremeno oduzetim predmetima, iz čega proizilazi da se zahtevom ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 80. KZ, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu.

Naime, iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim da je ,,u vremenskom periodu od 30.09.2010. godine do kraja decembra 2010. godine ... od njemu poznatih lica pribavljao i proturao stvari za koje je znao da su pribavljane krivičnim delom teška krađa iz člana 204. KZ – putnička vozila u vrednosti koja prelaze 1.500.000,00 dinara i to dana 30.09.2010. godine... za iznos od 3.000,00 evra kupio putničko vozilo marke “...” .... a zatim predmetno vozilo za iznos od 3.500,00 evra prodao kupcima DD i ĐĐ, dana 02.11.2010. godine ... od okrivljenog EE, za iznos od 1.900,00 evra kupio putničko vozilo marke “...” 1,9 TDI... a zatim je vozilo predao okrivljenom ŽŽ, koji je isto vozilo, na zahtev okrivljenog AA, predao okrivljenom ZZ ...”, čime je izvršio produženo krivično delo prikrivanje iz člana 221. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ.

Imajući u vidu da iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela prikrivanje iz člana 221. stav 4. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ, utvrđenog u izreci prvostepe presude, uopšte se ne pominje da je okrivljeni pribavio i proturao stvari za koje je znao da su pribavljena krivičnim delom teške krađe i to: putničko motorno vozilo marke „...“ tipa „...“ i motocikl marke “...” sa podacima bliže navedenim u izreci prvostepene presude, očigledno je da u odnosu na ova vozila nije ni preduzeo radnju izvršenja, a da je sud na osnovu člana 87. KZ izrekao prema okrivljenom meru bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela (uz obrazloženje da postoji opasnost da će predmeti biti upotrebljeni za izvršenje krivičnog dela, strana 53. poslednji stav prvostepene presude).

Naime, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pogrešan je zaključak prvostepenog suda u obrazloženju prvostepene presude (strana 53. poslednji stav) da je navedena mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela izrečena iz razloga što predmetna motorna vozila nisu oduzeta presudom Prekršajnog suda u Aranđelovcu, a koji su oduzeti po potvrdama o privremeno oduzetim predmetima PU i da je mišljenje suda da postoji opasnost da će predmeti ponovo biti upotrebljeni za izvršenje krivičnog dela.

Ovo sa razloga što u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni odredbe člana 87. KZ jer se ne radi o predmetima kojima je preduzeta radnja izvršenja, koji su upotrebljeni prilikom izvršenja krivičnog dela, ili su tome bili namenjeni.

Imajući u vidu da predmetna motorna vozila nisu oduzeta presudom Prekršajnog suda u Aranđelovcu, može se naknadno izreći mera bezbednosti oduzimanja navedenih predmeta, pod uslovima iz člana 535. stav 1. ZKP, odnosno samo ako je reč o predmetima čije oduzimanje je po krivičnom zakonu neophodno radi zaštite interesa opšte bezbednosti ili razloga morala.

S toga po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda donošenjem pobijanih presuda, učinjena je povreda Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3. u vezi člana 87. KZ na koju se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, iz kog razloga je Vrhovni kasacioni sud otklonio izrečenu meru bezbednosti oduzimanja navedenih predmeta shodno odredbi člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP.

Nadalje, u podnetom zahtevu branilac okrivljenog ukazuje da u radnjama okrivljenog nema zakonskog obeležja produženog krivičnog dela prikrivanje iz člana 221. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, jer nema umišljaja na strani okrivljenog da je znao da je stvar koju je pribavljao i proturao pribavljena krivičnim delom, već da se eventualno radi o krivičnom delu prikrivanje iz člana 221. stav 2. KZ, pa u vezi sa tim da je i nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, kojim navodima se ukazuje na povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Suprotno iznetim navodima, po nalaženju ovog suda iz izreke prvostepene presude proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela prikrivanje iz člana 221. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koji je okrivljeni oglašen krivim, a ne krivičnog dela prikrivanje iz člana 221. stav 2. KZ, kako se to neosnovano ističe u zahtevu branioca okrivljenog, pa kako branilac okrivljenog iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i svoj lični stav da u radnjama okrivljenog stoje bitni elementi krivičnog dela iz člana 221. stav 2. KZ za koje prema navodima zahteva nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda donošenjem pobijanih presuda nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, to je zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

Ostalim navodima zahteva se ukazuje da je izreka prvostepene presude protivrečna razlozima, što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda nije propisana kao dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, u kom delu je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) i člana 491. stav 1. u vezi člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                              Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić