Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog, iako ne numeriše povredu odredbe člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 265. ZKP, istu obrazlaže u podnetom zahtevu, na taj način što navodi da je optužnim aktom okrivljenom AA stavljeno na teret da je izvršio dva krivična dela, da je za jedno krivično delo pravnosnažno oglašen krivim, dok je za drugo krivično delo optužba odbijena, da je u pobijanim rešenjima sud odbio da naknadi troškove krivičnog postupka okrivljenom AA, u delu u kojem se isti odnose na krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ, u odnosu na koje je optužba odbijena i da u smislu odredbe člana 265. stav 1. ZKP, u odnosu na ovo krivično delo za koje je optužba odbijena, donese odluku da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda. Pri tome, okrivljenom AA stavljeno je na teret izvršenje dva krivična dela, i to krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. i člana 61. KZ za koje je pravnosnažno oglašen krivim i krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. KZ, za koje je pravnosnažno optužba odbijena.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, u odnosu na oba krivična dela koja su okrivljenom stavljena na teret u ovom krivičnom postupku, koji se vodio pred Višim sudom u Kragujevcu u predmetu K-45/18, vođen je jedinstveni postupak, u toku koga je branilac okrivljenom pružao jedinstvenu odbranu za oba krivična dela, sve radnje koje je branilac okrivljenog preduzimao u postupku su preduzimane u odnosu na oba krivična dela, a glavni pretresi održavani istovremeno za oba krivična dela, što ukazuje da se troškovi krivičnog postupka pa i troškovi odbrane ne mogu posebno izdvojiti, zbog čega je, u konkretnom slučaju, bez značaja činjenica da je za jedno krivično delo optužba odbijena - krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. KZ.

Na navedenu povredu odredaba krivičnog postupka, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene odluke, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju rešenja, na strani 2, stav tri, dao razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Iz napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić,s.r.                                                                                                         Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić