U sprovedenom prvostepenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku koji je prethodio donošenju pobijane presude kp br. .. KO ... 13.06.2008. godine cepana je na kp br. ../1, 2, 3 i 4. kp br. ../2 upisana u LN br.1 .. KO ..., selo njiva druge klase, površine 26,32 ara, vrsta zemljišta, ostalo građevinsko zemljište u privatnoj svojini je vlasništvo tužioca u obimu od 7550/11020 udela. Ova parcela je planskom dokumentacijom ušla u sastav ulice ... u celosti i namenjena je za javnu i saobraćajnu površinu – ulicu i predstavlja u celosti ulicu ... u ... . Izgrađene ograde građevinskih parcela koje izlaze na predmetnu ulicu iz ulice ..., predstavljaju faktičku regulacionu liniju. Predmetna parcela kao deo celine ulice ... u ... je delimično opremljena infrastrukturom i to vodnom, elektroenergetskom i telekomunikacionom, dok je saobraćajna površina izgrađena od tucaničkog zastora i istu neometano koristi neograničeni broj lica za javni saobraćaj u celosti tako da parcela predstavlja dobro od opšteg interesa, odnosno dobro u opštoj upotrebi.

Prema Planu detaljne regulacije prostora između ulica ..., ... i ... ulice u ... („Sl. list Grada Novog Sada“ broj 42/2007), predmetna parcela predstavlja javnu površinu – ulicu, čija je namena javna površina ulica i ista nije namenjena za izgradnju zbog čega na njoj nije određena građevinska linija, a regulaciona se poklapa sa postojećim granicama parcela i predstavlja sastavni deo ulice ... i važećim planom je predviđena za opremanje vodovodnom i kanalizacionom mrežom. Ulica je delimično opremljena uličnim elektroenergetskim i gasnim instalacijama a nije opremljena uličnom mrežom elektronskih komunikacija.

Tužilac je prodavao placeve, koji su kao i predmetna parcela bili sastavni deo poljoprivrednog zemljišta u njegovom vlasništvu, pri čemu je deo parcele ostavio za prilazni put placevima i svojim kupcima nije prodavao put već je prodavao samo placeve u skladu sa izvršenom internom parcelacijom na osnovu koje su kupci znali koje su njihove paracele, a šta predstavlja put. Vremenom vlasnici placeva su se udružili i platili nasipanje šljunkom prilaznog puta, a u međuvremenu je i tuženi dodatno nasuo put šljunkom i tucanikom, ali put još nije asfaltiran. Povremeno prođe valjak koji naspe malo peska, razgrne ga i popravi rupe na putu. U ulici ... sprovedena je struja, voda, telefon a postoji i ulična rasveta. Ulicom prolazi kamion gradske čistoće, stanari dobijaju redovno poštu i račune za električnu energiju i vodu. U ulici ... u ... JKP „BB“ ... je izvodio radove i popravke tucaničkog kolovoza u zatečenoj geometriji 2014. godine, a prema nalogu upravljača odnosno po rešenju Gradske uprave za inspekcijske poslove od 27.12.2013. godine. Tržišna vrednost parcele iznosi 27 evra po m2, odnosno 3.328.000,00 dinara na dan 18.08.2016. godine, dok ukupna vrednost na dan 18.08.2016. godine iznosi 71,64 evra odnosno 8.760.351,00 dinar. Tužilac od ovog iznosa potražuje iznos od 6.001.151,07 dinara.

Na tako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev u celini.

Navodima revizije pravilnost materijalnog prava ne dovodi se u sumnju.

Pravo na imovinu je jedno od osnovnih ljudskih prava zaštićenih ustavno-pravnim normama međunarodnih konvencija, čiji je Republika Srbija potpisnik. Ustavom Republike Srbije u članu 58. zajemčeno je mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i predviđeno da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine, a oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.

Protokolom broj 1, uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u članu 1. garantuje se zaštita imovine i propisano je da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine, da niko ne može biti lišen svoje imovine osim u javnom interesu i pod uslovima predviđeni zakonom i opštim načelima međunarodnog prava. Ove odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni.

Ustavne odredbe i Konvencijsko pravo ukazuju na obavezu isplate razumne naknade za oduzetu imovinu, po tržišnim cenama u vreme presuđenja, koja je i pobijanom presudom i utvrđena.

Kako rešenje o eksproprijaciji i određivanju naknade za eksproprisanu imovinu nikada nije doneto, to zastarni rokovi na koji se tuženi tokom postupka pozivao propisani odredbama Zakona o obligacionim odnosima, nisu ni mogli početi da teku.

Formiranjem puta za ulazak u prodate placeve tužilac na nesumnjiv način nije izrazio volju da ne želi više da drži parcelu, pa pravo svojine tužioca na parceli nije prestao napuštanjem u smislu člana 46. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Tuženi je pasivno legitimisan u ovom sporu jer se radi o ulici, javnoj i saobraćajnoj površini koja je po svojoj prirodi dobro u opštoj upotrebi saglasno članu 2. stav 2. Zakona o putevima („Sl. glasnik RS“, br.46/91...101/05).

Ostalim navodima revizije tuženog osporava se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja iz kojih razloga se revizija ne može izjaviti, pa oni ne mogu biti predmet razmatranja revizijskog suda.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je prema uspehu tuženog u ovom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić