Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1109/18 od 28.01.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, okrivljenog BB i njegovog branioca, branilaca okrivljenog Gorana Markovića i branioca okrivljene VV, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Gorana Markovića, advokat Borivoje Borović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene presude ukine ili preinači.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Markovića, Republičkom javnom tužiocu i na sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog Gorana Markovića, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane pravnosnažne presude donete uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to:

- na odbrani okrivljenih Gorana Markovića i VV koju su izneli u prethodnom postupku, budući da su njihovi iskazi u ovoj fazi postupka iznuđeni upotrebom nedozvoljenih sredstava od strane ovlašćenih službenih lica policije koji su okrivljene psihički i fizički maltretirali; na DNK nalazu i mišljenju Centra za genetiku od 17.03.2015. godine, uz isticanje da je ceo proces veštačenja kompromitovan od strane policijskih službenika, pošto su na veštačenje dostavljene isečene PVC kesice čiji je materijal ispražnjen, čime su kompromitovani uzorci koji su bili predmet veštačenja; na naredbi o pretresanju i zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija na adresi u ..., ulica ..., s obzirom na to da je u istima kao držalac stana naveden Goran Marković, iako je stvarni držalac stana bila VV, koja u tom trenutku nije imala svojstvo osumnjičene pri čemu je u naredbi navedeno da se ona donosi radi pronalaženja osumnjičenog, tragova krivičnog dela odnosno predmeta važnih za krivični postupak koji potiču iz krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ, iako je okrivljeni Goran Marković uhapšen zbog krivičnog dela razbojništva iz člana 206. KZ, a postojala su operativna saznanja vezano za krivično delo iz člana 246. KZ (nadležnost višeg suda), kao i na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija u ... ulici, imajući u vidu da je ova radnja sprovedena nezakonito od strane ovlašćenih službenih lica policije koja su jedan vremenski period u predmetnom stanu proveli sami bez prisustva svedoka, čime je lice mesta kompromitovano.

Na navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude na strani 6, u drugom i trećem stavu i na strani 7, u prvom stavu (odbrana okrivljenih Gorana Markovića i VV data u prethodnom postupku), na strani 8, u trećem stavu i na strani 9, u prvom stavu (DNK nalaz i mišljenje Centra za genetiku), na strani 10, u drugom stavu (naredba sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Staroj Pazovi od 26.01.2015. godine i zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU za Grad Beograd od 26.01.2015. godine na adresi u ... u ulici ... broj ...) i na strani 10, u trećem stavu i na strani 11, u prvom stavu (zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU za Grad Beograd od 26.01.2015. godine na adresi u ... ulici broj ...), dao detaljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na iste upućuje.

Ostalim navodima zahteva, da se iz izvedenih dokaza ne može sa potrebnim stepenom sigurnosti utvrditi postojanje krivice okrivljenog Gorana Markovića, kao i da je neprihvatljiva ocena izmenjene odbrane okrivljenih Gorana Markovića, VV i BB, koju su izneli na glavnom pretresu, branilac okrivljenog Gorana Markovića osporava ocenu izvedenih dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pobijanoj pravnosnažnoj presudi.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Gorana Markovića, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                 Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić