Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac, Zvezdane Lutovac, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Krstić, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV koga zastupa Boris Bogdanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog VV izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1997/18 od 31.08.2018. godine, u sednici održanoj 13.06.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog VV izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1997/18 od 31.08.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog VV, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1997/18 od 31.08.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 800/17 od 18.05.2018. godine, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno za period oktobar 2014. – avgust 2015. godine solidarno isplate naknadu troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknadu troškova za ishranu u iznosima sa zateznom kamatom bliže opisanom u tom delu izreke i da mu naknade troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1997/18 od 31.08.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi VV je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosi izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ujednačavanjem sudske prakse, kao ni novim tumačenjem prava, jer je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužioca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva, tako da ne postoji potreba za izuzetno dozvoljenom revizijom tuženih u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Revizija nije dozvoljena ni kao redovna na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Po članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu dana 09.11.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 115.927,86 dinara.

S obzirom na to da je vrednost predmeta spora ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić