U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik dr Enike Veg, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 510/18 od 25.05.2018. godine, u sednici održanoj 27.03.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 510/18 od 25.05.2018. godine tako što SE ODBIJA žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 290/16 od 20.12.2017. godine.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužilji na ime troškova revizijskog postupka isplati iznos od 33.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 290/16 od 20.12.2017. godine usvojen je tužbeni zahtev (stav 1. izreke), pa je poništeno, kao nezakonito, rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu br. .. od 06.01.2016. godine, te je tuženi obavezan da tužilju vrati na rad počev od dana prestanka radnog odnosa i da je sa navedenim danom prijavi nadležnim organima obaveznog socijalnog osiguranja, u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude (stav 2. izreke); obavezan je tuženi da tužilji isplati na ime naknade štete razliku između isplaćene 1/3 zarade za vreme udaljenja sa rada od 25.12.2015. do 08.01.2016. godine do zarade koju bi tužilja ostvarila kod tuženog u navedenom periodu da je bila na radu i to: za decembar mesec 2015. godine razliku u iznosu od 3.322,19 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 12.01.2016. godine do dana isplate; za januar mesec 2016. godine razliku u iznosu od 5.845,73 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 10.02.2016. godine do dana isplate; zatim da tužilji isplati naknadu štete zbog izgubljene zarade u periodu od 09.01.2016. godine do 31.05.2017. godine i to: za januar mesec 2016. godine (počev od 09.01.2016. godine) iznos od 21.643,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 10.02.2016. godine do dana isplate, za februar mesec 2016. godine iznos od 29.744,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 11.03.2016. godine do dana isplate, za mart mesec 2016. godine iznos od 29.744,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 11.04.2016. godine do dana isplate, za april mesec 2016. godine iznos od 29.744,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 13.05.2016. godine do dana isplate, za maj mesec 2016. godine iznos od 29.744,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 15.06.2016. godine do dana isplate, za jun mesec 2016. godine iznos od 29.744,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 13.07.2016. godine do dana isplate, za jul mesec 2016. godine iznos od 29.744,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 12.08.2016. godine do dana isplate, za avgust mesec 2016. godine iznos od 29.744,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 15.09.2016. godine do dana isplate, za septembar mesec 2016. godine iznos od 29.744,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 13.10.2016. godine do dana isplate, za oktobar mesec 2016. godine iznos od 29.744,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 10.11.2016. godine do dana isplate, za novembar mesec 2016. godine iznos od 29.744,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 12.12.2016. godine do dana isplate, za decembar mesec 2016. godine iznos od 31.893,89 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 12.01.2017. godine do dana isplate, za januar mesec 2017. godine iznos od 31.607,22 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 10.02.2017. godine do dana isplate, za februar mesec 2017. godine iznos od 31.721,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 13.03.2017. godine do dana isplate, za mart mesec 2017. godine iznos od 31.721,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 12.04.2017. godine do dana isplate, za april mesec 2017. godine iznos od 31.721,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 12.05.2017. godine do dana isplate i za maj mesec 2017. godine iznos od 31.721,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 09.06.2017. godine do dana isplate, kao i da uplati za tužilju doprinose za obavezno socijalno osiguranje na navedene mesečne iznose neto zarade kao osnovice počev od 25.12.2015. godine do dana povratka na rad nadležnim organima tog osiguranja, odnosno Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje u visini prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan uplate, u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude (stav 3. izreke), te da joj nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 178.500,00 dinara, sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do dana isplate, u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude (stav 4. izreke).

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 510/18 od 25.05.2018. godine preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev u celosti i tužilja je obavezana da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 17.242,20 dinara, u roku od 8 dana.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, sa izmenama), pa je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz stava 1. ovog člana, jer drugostepeni sud nije nepravilno primenio odredbu člana 8. ZPP, a što je moglo uticati na donošenje pravilne i zakonite odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog od 2002. godine, a na osnovu ugovora o radu od 14.11.2014. godine radila je na poslovima ... u Odeljenju ..., Sektor ..., sa I stepenom stručne spreme. Dana 17.12.2015. godine tuženi je doneo upozorenje da su se stekli opravdani razlozi za otkaz ugovora o radu tužilji, zato što se u periodu od 06.11.2015. do 04.12.2015. godine ponašala prema drugim zaposlenim kod poslodavca na način da je izazivala česte konflikte sa zaposlenima, uznemiravala zaposlene pretnjama podnošenjem tužbe, vikala na zaposlene, psovala, pretila pojedinim zaposlenim prijavom poslovođi, ocenjujući njihov rad i stavljanjem čestih zamerki i kritika o izvršenom poslu, a što nije u opisu njenog posla, pa takvim nedoličnim ponašanjem uznemiravala zaposlene na radu, izazivajući kod drugih zaposlenih nesigurnost i strah, što je dovelo do ometanja obavljanja procesa u proizvodnji, čime je učinila povredu radne discipline iz člana 116. tačka 14. (nedolično ponašanje prema strankama - saradnicima poslodavca kao i prema drugim zaposlenim kod poslodavca) i tačke 16. (nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno ako je ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca) Kolektivnog ugovora tuženog. Tužilja je navedeno upozorenje primila 21.12.2015. godine i pismeno se izjasnila u ostavljenom roku na taj način što je u celosti osporila postojanje povrede radne discipline koji joj se stavljaju na teret. Tuženi je 25.12.2015. godine doneo rešenje o udaljenju zaposlene sa rada, na osnovu kojeg je tužilja privremeno udaljena sa rada pre isteka roka iz člana 180. stav 1. Zakona o radu zbog toga što je učinila povredu radne discipline opisane u upozorenju, te je određeno da privremeno udaljenje sa rada traje počev od dana prijema ovog rešenja do okončanja postupka po podnetom upozorenju od 17.12.2015. godine, a najduže tri meseca, za koje vreme tužilji pripada naknada zarade u visini 1/3 osnovne zarade. Dana 06.01.2016. godine tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu zbog toga što je tužilja svojom krivicom učinila povrede radne discipline iz člana 116. tač. 14. i 16. Kolektivnog ugovora kod tuženog poslodavca. Rešenje o otkazu ugovora o radu sadrži iste navode i isti opis učinjenih povreda radnih obaveza kao i u upozorenju. Tužilja je pokrenula sudski postupak protiv tuženog pred Višim sudom u Novom Sadu zbog zlostavljanja na radu, koji je okončan donošenjem presude P1 65/14 od 20.04.2016. godine, kojom je odbijen njen tužbeni zahtev. Utvrđena je visina razlike između isplaćene zarade za vreme udaljenja sa rada u periodu od 25.12.2015. do 08.01.2016. godine i zarade koju bi tužilja ostvarila da je bila na radu, te visine izgubljene zarade tužilje za period od 09.01.2016. do 31.05.2017. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i poništio, kao nezakonito, osporeno rešenje nalazeći da ne sadrži konkretizaciju povreda radne discipline kroz određivanje mesta i načina izvršenja povreda na koje se poziva, odnosno rešenje ne sadrži podatke na osnovu kojih bi se mogle identifikovati radnje povrede radne discipline i oceniti njihovo postojanje.

Drugostepeni sud je stanovišta da upozorenje i osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu sadrže činjenice iz kojih se može izvesti zaključak da je ostvaren razlog za prestanak radnog odnosa.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužilje ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Prema odredbi člana 185. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 ... 75/14) ugovor o radu otkazuje se rešenjem u pismenom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. istog Zakona propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Prema članu 180. ovog Zakona poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1.). U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 2.).

Iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da je upozorenje poslodavca nužan uslov za otkaz ugovora o radu iz razloga propisanih odredbom člana 179. stav 2. i 3. Zakona o radu i da ima karakter akta kojim se zaposleni poziva na izjašnjenje i da ono nije opomena, već se zaposlenom stavlja do znanja da postoje okolnosti koje prema shvatanju poslodavca obrazuju otkazni razlog. Svrha i cilj upozorenja su da se zaposlenom omogući da iznese odbranu i da se izjasni o radnjama za koje poslodavac smatra da predstavljaju razlog za otkaz ugovora o radu, kao i da se zaposlenom ostavi jedan razuman rok da bi to izjašnjenje i odbranu mogao dati.

U konkretnom slučaju, tuženi je tužilji otkazao ugovor o radu na osnovu rešenja od 06.01.2016. godine, kojem je prethodilo donošenje upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. U obrazloženju rešenja navedeno je (kao i u upozorenju) da je osnov za davanje otkaza povreda radne discipline iz člana 116. tač. 14. i 16. Kolektivnog ugovora od 06.11.2014. godine, jer se tužilja u periodu od 06.11.2015. do 04.12.2015. godine na radu ponašala prema drugim zaposlenima kod poslodavca na način da je ometala rad zaposlenih izazivajući česte konflikte sa zaposlenim, uznemiravala zaposlene pretnjama podnošenjem tužbi, vikala na zaposlene, psovala, pretila pojedinim zaposlenima prijavom poslovođi i ocenjivala njihov rad (iako ocena rada drugih zaposlenih nije u opisu njenog posla), pa takvim nedoličnim ponašanjem uznemiravala zaposlene na radu, izazivajući kod drugih zaposlenih nesigurnost i strah, na koji način je uticala na otežavanje u izvršavanju radnih obaveza zaposlenih u organizacionom delu Odeljenja ..., koja je i najveće odeljenje u ..., a time i ometala nesmetano obavljanje procesa rada u celoj proizvodnji, s tim što u samom upozorenju uopšte nije navedeno o kakvoj nesigurnosti i strahu se radi kod drugih zaposlenih, odnosno zbog čega je kod zaposlenih izazvana nesigurnost i strah, dok je u samom rešenju navedeno da je u pitanju nesigurnost i strah da li će tužilja prigovoriti zaposlenima o obavljenom poslu.

S obzirom na navedenu sadržinu pobijanog rešenja o prestanku radnog odnosa (kao i upozorenja koje mu je prethodilo) pravilan je zaključak prvostepenog suda da ovakva odluka ne sadrži razloge koji opravdavaju donošenje odluke o prestanku radnog odnosa. Naime, ovakvom odlukom tuženi nije izvršio konkretizaciju određenih povreda radne discipline (osim što je okvirno opredelio vremenski period) kroz određivanje mesta i načina izvršenja povreda na koje se poziva, odnosno odluka ne sadrži podatke na osnovu kojih bi se mogle identifikovati radnje povrede radne discipline i oceniti njeno postojanje, te postojanje materijalno-pravnih pretpostavki zakonitosti donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa, iz kog razloga je odluka tuženog nezakonita. Naime, navodi (kako u upozorenju tako i u rešenju) su neodređeni i paušalni, jer se ne navodi prema kojim zaposlenim se tužilja ponašala neprimereno i rad kojih zaposlenih je to tužilja ometala, nije precizno navedeno ni kad su se tačno desili predmetni konfliktni sukobi između tužilje i drugih zaposlenih, zatim nije navedeno na koga je tužilja vikala, koga je psovala, kome je pretila prijavom poslovođi, čiji je rad ocenjivala, kome je upućivala kritike i zamerke, u čemu se ogledaju svi ti konflikti i sukobi i u čemu se sastoji otežano izvršavanje radnih obaveza zaposlenih i kojih. Pored toga, tokom postupka je utvrđeno da tuženi nikada nije tužilji ni na koji način skretao pažnju da se u odnosu sa ostalim zaposlenima ne ponaša kako treba, ili da neko ima primedbe na njen rad ili da ona ne radi dobro, a ni kada su se od strane tuženog uzete prijave pojedinih zaposlenih, od tužilje se takva izjava nije tražila niti je tužilja pozvana da se izjasni u pogledu navoda ostalih zaposlenih.

Imajući u vidu navedeno, pravilno je prvostepeni sud poništio predmetno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu, kao nezakonito, i tuženog primenom odredbe člana 191. Zakona o radu obavezao da tužilju vrati na rad, te da joj naknadi štetu u vidu izgubljene zarade za period od 25.12.2015. do 08.01.2016. godine (period kada je tužilja bila suspendovana i primala 1/3 zarade) i za period od 09.01.2016. do 31.05.2017. godine, čija visina je utvrđena na osnovu obračuna tuženog (na koji parnične stranke nisu imale primedbe), kao i da za račun tužilje uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje nadležnim organima osiguranja, u skladu sa odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je primenom čl. 153. i 154. ZPP i odnosi se na troškove koje je tužilja imala za sastav revizije od strane advokata, prema Advokatskoj tarifi („Službeni glasnik RS“, br. 121/12).

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić