.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 652/2019
30.05.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac, Zvezdane Lutovac, Branka Stanića i dr Dragiše B. Slijepčevića, članova veća, u parnici tužioca AA sa ..., čiji je punomoćnik Dragan Volarević, advokat iz ..., protiv tuženog BB koga zastupa Vladislav Kostić, advokat iz ..., odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2627/18 od 16.10.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 30.05.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2627/18 od 16.10.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2627/18 od 16.10.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2627/18 od 16.10.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici P1 152/18 od 17.07.2018. godine, kojom je tuženi obavezan da tužiocu po osnovu regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknade troškova za ishranu u toku rada za period od septembra 2015. godine do juna 2017. godine isplati u izreci navedene iznose sa zateznom kamatom po dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kao i da mu naknadi troškove postupka od 44.800,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi drugog i trećeg reda su izjavili blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljenih revizija na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o revizijama kao izuzetno dozvoljenim, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanjem sudske prakse, kao ni novim tumačenjem prava, jer je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor, dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužioca u skladu su sa postojećom sudskom praksom Vrhovnog kasacikonog suda u tumačenju i primeni materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost izjavljenih revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu dana 26.12.2017. godine.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. ZPP, u kome je revizija uvek dozvoljena, već na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora za svakog tužioca kao običnog suparničara očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
