.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1704/2019
13.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branko Ivković, advokat iz ..., protiv tužene ... BB ..., koju zastupa Sreten Đorđević, advokat iz ..., radi sprečavanja zlostavljanja na radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2466/16 od 20.02.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 13.06.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2466/16 od 20.02.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2466/16 od 20.02.2019. godine, preinačena je presuda Višeg suda u Valjevu P1 1/16 od 18.04.2016. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je pretrpela zlostavljanje postupcima i ponašanjem direktora tuženog, tako što je odbio da postupi po nalogu Školskog odbora i donese novu odluku u postupku protiv tužilje, a što je saopštio javno na sednici Nastavničkog veća dana 27.06.2012. godine, jedino u slučaju tužilje nije ispoštovao predlog stručnog veća o rasporedu predavača po odeljenjima bez obrazloženja, tužilju nije blagovremeno upozorio sa izveštajem prosvetne savetnice koji je škola dobila dana 05.04.2012. godine, već ga je tek na njeno traženje dobila oko tri meseca kasnije iako se radilo o njenom pravu da zna kakav je izveštaj, odbio je da da na uvid zapisnike i izveštaje o vođenju postupka i kako je obustavljen po zahtevu tužilje od 03.12.2012. godine, od kojih zavisi zaštita njenih prava, nije sproveo organizaciono pedagoško instruktivni rad, nepostojanje profesionalne saradnje koja mu je inače obaveza po statutu škole i Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tužilje izaziva osećanje progona, straha i ataka na ličnoost; odbijen je i tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tužena obaveže da joj na ime naknade materijalne štete zbog manjeg fonda časova i gubitka naknade za uskraćeno razredno starešinstvo za period od 01.09.2012. godine do 31.12.2014. godine isplati pojedinačne mesečne iznose bliže označene u izreci, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, po dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. Tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove postupka od 324.750,00 dinara, kao i naknadu troškova žalbenog postupka od 52.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila revizije zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost izjavljenih revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba radi sprečavanja zlostavljanja na radu i naknade materijalne štete zbog manjeg fonda časova i gubitka naknade za uskraćeno razredno starešinstvo (od oko 120.000,00 dinara), podneta je 26.12.2012. godine.
Odredbom člana 29. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, broj 36/2010), propisana je sudska zaštita u sporu povodom tužbe radi utvrđenja zlostavljanja na radu (aktivna i pasivna legitimacija), a prema stavu četvrtom istog člana, spor iz stava prvog i drugog ovog člana, jeste, radni spor. U sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom propisana je shodna primena Zakona o parničnom postupku, ukoliko Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila (stav 5.).
Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, a po članu 403.stav 3.istog zakona, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije, to se u sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu, shodno primenjuju pravila o dozvoljenosti revizije iz člana 441. ZPP.
Pošto se u ovom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, a tužbeni zahtev se odnosi i na novčano potraživanje iz radnog odnosa u visini od 120.000,00 dinara, što je ispod propisanog zakonskog limita, revizija tužilje nije dozvoljena.
Činjenica da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka (član 403. stav 2. tačka 2. ZPP), nije od značaja za dozvoljenost revizije, jer u sporovima ove vrste revizija po zakonu nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
