Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Branislava Bosiljkovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Ranđelović, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje RJ Beograd, čiji je punomoćnik Ljiljana Conić, advokat iz ..., radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2401/18 od 26.12.2018. godine, u sednici veća održanoj 29.05.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2401/18 od 26.12.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2401/18 od 26.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P br. 9546/17 od 23.03.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana tužena da u korist tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i to za period od 01.07.2012. godine do januara 2013. godine, sve kako je bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka od 17.300,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 2401/18 od 26.12.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je uplata za tužioca doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje nadležnim Fondovima PIO i zdravstvenog osiguranja. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama, o pravu tužilaca da potražuju od tužene uplatu doprinosa na (pravnosnažnom i izvršnom presudom) dosuđeni iznos razlike između pripadajuće i isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti, ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 12.03.2019. godine, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 28.11.2017. godine. Vrednost predmeta spora, navedena u uvodu prvostepene presude je iznos od 10.000,00 dinara.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić