U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slađana Kupres, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije-Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 767/18 od 18.05.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 17.04.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 767/18 od 18.05.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 767/18 od 18.05.2018. godine i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1939/17 od 23.01.2018. godine, tako što SE ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., da se obaveže tužena da kod nadležnih fondova za tužioca uplati razliku na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje koja tužiocu pripada za period od 12.02.1996. do 31.07.2002. godine, koji se računaju za staž sa uvećanim trajanjem, u iznosu od 22.904,55 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.08.2017. godine pa do isplate kao i iznos od 412.853,95 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate na glavni dug do 15.08.2017. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca da mu tužena naknadi troškove parničnog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1939/17 od 23.01.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da kod nadležnih fondova za tužioca uplati razliku do iznosa doprinosa za penzijsko i invalidskog osiguranje koji tužiocu pripadaju za period od 12.02.1996. godine do 31.07.2002. godine, a koji se računaju za staž sa uvećanim trajanjem u iznosu od 22.904,55 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 16.08.2017. godine do isplate, kao i iznos od 412.853,85 dinara na ime obračunate zatezne kamate na glavni dug do 15.08.2017. godine.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 767/18 od 18.05.2018. godine, delimično je preinačena prvostepena presuda i određeno da tužena plati kamatu na javne prihode umesto zatezne kamate na iznos od 22.904,55 dinara i obračunate zatezne kamate u iznosu od 412.853,95 dinara, dok je u preostalom delu žalba odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispunjeni su zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11), zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg značaja. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom izvršnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P1 500/98 od 28.09.2001. godine poništene su kao nezakonite odluke Disciplinskog suda iz 1996. godine i tužena obavezana da tužioca vrati na rad i da mu naknadi štetu zbog izgubljene zarade i regresa za period od februara 1996. do januara 2001. godine. U periodu od prestanka radnog odnosa do vraćanja na rad 01.08.2002. godine, tužilac nije zasnovao radni odnos kod drugog poslodavca. Za period od 12.02.1996. do 01.08.2002. godine tužena je tužiocu isplatila naknadu štete u visini izgubljene zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje ali samo za efektivni radni staž, a ne i za radni staž sa uvećanim trajanjem. Visina doprinosa po osnovu staža osiguranja sa uvećanim trajanjem za utuženi period utvrđena je na osnovu nalaza veštaka.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepenom presudom je usvojen tužbeni zahtev u pogledu razlike do iznosa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje koji tužiocu pripadaju za utuženi period, a koji se računa za staž sa uvećanim trajanjem u iznosu od 22.904,55 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 16.08.2017. godine do isplate, i u pogledu obračunate zatezne kamate na glavni dug do 15.08.2017. godine u iznosu od 412.853,95 dinara.

Drugostepenom presudom preinačena je prvostepena presuda u pogledu kamate i određeno da tužena plati kamatu na javne prihode umesto zatezne kamate na iznos od 22.904,55 dinara i obračunate zatezne kamate u iznosu od 412.853,95 dinara, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena.

Prema razlozima nižestepenih sudova, tužilac je zbog nezakonitog postupanja tužene pretrpeo štetu koja se ogleda u izgubljenoj zaradi koju bi ostvario da je u spornom periodu radio kod tužene i u pogledu doprinosa za socijalno osiguranje. Kako je tužena tužiocu nadoknadila štetu u visini izgubljene zarade i doprinosa za staž osiguranja sa efektivnim trajanjem, a nije nadoknadila štetu u visini doprinosa za staž osiguranja sa uvećanim trajanjem, tužiocu pripada pravo i na ovaj vid naknade štete jer je tužilac zbog nezakonitog postupanja tužene onemogućen da ostvari pravo i na ove doprinose.

S obzirom na navedeno, u reviziji tužene osnovano se ukazuje da je u nižestepenim presudama pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Odredbom člana 54. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 34/03 sa izmenama i dopunama) propisano je da se osiguraniku iz člana 52. stav 1. ovog zakona staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem pod uslovom da je na radnim mestima odnosno poslovima iz člana 53. ovog zakona efektivno proveo ukupno najmanje 10 godina odnosno ukupno najmanje 5 godina ako je utvrđena invalidnost (stav 1.). Staž osiguranja se uvećava samo za vreme koje je efektivno provedeno na radu (stav 2.). Isti smisao imala je i odredba člana 49. ranijeg Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br.52/96 ... 80/02) koji je važio u vremenskom periodu na koji se odnosi zahtev tužbe. I prema sadržini te odredbe staž osiguranja sa uvećanim trajanjem računao se za efektivno provedeno vreme rada na radnim mestima predviđenim tom odredbom, u smislu propisa o vršenju unutrašnjih poslova.

Iz navedenih odredaba proizilazi da se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem samo za vreme koje je efektivno provedeno na radu. S obzirom da tužilac u spornom periodu faktički nije radio, Vrhovni kasacioni sud nalazi da mu ne pripada tražena razlika na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji se računaju za staž sa uvećanim trajanjem, bez obzira što u tom periodu nije bio radno angažovan po osnovu rešenja tužene koja su kasnije poništena i tužilac vraćen na rad i raspoređen na ranije radno mesto.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je obe nižestepene presude preinačio i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka, koji zavisi od uspeha u sporu.

Zato je, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić