U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića, Miroljuba Tomića i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Bore Nikolića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu 4K.84/18 od 15.03.2019.godine i Višeg suda u Kraljevu Kž1-43/19 od 15.04.2019.godine, u sednici veća održanoj 26.09.2019. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Bore Nikolića podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu 4K.84/18 od 15.03.2019.godine i Višeg suda u Kraljevu Kž1-43/19 od 15.04.2019.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu 4K.84/18 od 15.03.2019.godine, okrivljeni AA i okrivljeni BB oglašeni su krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ i izrečene su im uslovne osude, tako što su im utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 4 meseca, koje kazne se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učine novo krivično delo. Okrivljeni su obavezani da privatnom tužiocu solidarno na ime troškova krivičnog postupka isplate iznos od 126.000,00 dinara, kao i da u korist budžetskih sredstava suda plate na ime paušala iznos od po 5.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž1-43/19 od 15.04.2019.godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih i presuda Osnovnog suda u Kraljevu 4K.84/18 od 15.03.2019.godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenih AA i BB, advokat Bora Nikolić, u smislu člana 485. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud u smislu člana 492. ZKP donese presudu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih je neosnovan.

Branilac okrivljenih, advokat Bora Nikolić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 4. ZKP, obzirom da su okrivljeni drugom presudom-pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kraljevu K br. 621/17 osuđeni za isti događaj, te da im se ne može dva puta suditi. Takođe je naveo da je presuda Osnovnog suda u Kraljevu K br. 621/17 od 08.10.2018.godine potvrđena presudom Višeg suda u Kraljevu Kž1 18/19 od 20.02.2019.godine. Navedenim pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Kraljevu (K br. 621/17 od 08.10.2018.godine i Višeg suda u Kraljevu Kž1 18/19 od 20.02.2019.godine) okrivljeni su pravnosnažno osuđeni zbog krivičnog dela laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i izrečena im je uslovna osuda i to tako što im je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po 5 meseci i istovremeno određeno da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učine novo krivično delo.

Napred navedenim navodima branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ali po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva se ne mogu prihvatiti kao osnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog kog je već pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.

Odredbom člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, propisano je da niko ne može da bude gonjen ili kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen, te da istim zabranama podleže vođenje postupka i za neko drugo kažnjivo delo.

Iz spisa predmeta proizilazi da su presudom Osnovnog suda u Kraljevu 4K 84/18 okrivljeni oglašeni krivim da su izvršili po jedno krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, na taj način što su 15.04.2015.godine u ... napali oštećenog VV u dvorištu njegove kuće u ..., kojom prilikom su zadali više udaraca zatvorenom šakom-pesnicom u predelu lica i istog lako telesno povredili.

Iz pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kraljevu 4K 621/17 od 08.10.2018.godine, proizilazi da su okrivljeni BB i okrivljeni AA dana 15.04.2015.godine u ... drvenim letvama koje su poneli sa sobom više puta udarili GG u predelu glave i tela nanevši mu lake telesne povrede učestvujući zajednički u radnjama izvršenja. Navedenom presudom oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. u vezi stava 33. KZ i izrečena im je uslovna osuda.

Polazeći od navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nije povređeno procesno načelo iz člana 4. stav 1. ZKP, člana 4. stav 1. Protokola 7 Konvencije o zaštiti ljudskih prava i člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije.

Naime, nesporna je činjenica da se u konkretnom slučaju, radilo o istom životnom događaju od 15.04.2015.godine, koji se dogodio u mestu ... . Međutim, po nalaženju ovog suda, donošenjem pobijanih presuda kojima su okrivljeni pravnosnažno oglašeni krivim zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ i krivičnog dela laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, nije učinjena povreda procesnog načela ne bis in idem. Naime, pobijanom pravnosnažnom presudom K 84/18 od 05.03.2019.godine, koja je predmet ovog postupka, okrivljeni AA i okrivljeni BB oglašeni su krivim da su zadali laku telesnu povredu VV, a pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kraljevu 4K 621/17 od 08.10.2018.godine da su oštećenom GG naneli laku telesnu povredu, iz kog razloga se ne može govoriti o već pravnosnažno presuđenoj stvari, jer nema identiteta zaštitnog objekta, odnosno oštećenog, budući da se radi o različitim oštećenim licima.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenih ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje i da je privatna krivična tužba podneta 15.02.2018.godine, a da je delo navodno izvršeno 15.04.2015.godine, iz kojih razloga smatra da je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja (podnošenja tužbe), odnosno ponovo ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Napred navedene navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da se kritični događaj desio 15.04.2015. godine, da je krivična prijava podneta Osnovnom javnom tužiocu dana 10.06.2015.godine. Odredbom člana 65. stav 3. ZKP propisano je da ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za krivično gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, prijava, odnosno predlog smatraće se blagovremenom privatnom tužbom ako su podneti u roku predviđenom za privatnu tužbu.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je Osnovni javni tužilac obavestio punomoćnika oštećenog VV dopisom od 07.12.2017.godine da se ne stiču obeležja krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, da je dana 05.02.2018.godine punomoćnik oštećenog VV podneo krivičnu tužbu protiv AA i BB zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 122. stav 1. KZ, proizilazi da nije nastupila zastarelost krivičnog gonjenja (podnošenja krivične tužbe), a kako se to neosnovano navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić