.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2565/2019
12.07.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miljana Radivojević advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Gvozden Otović advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 50/19 od 30.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 12.07.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 50/19 od 30.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1375/17 od 14.11.2018. godine, stavom prvim izreke, razveden je na osnovu odredbe člana 41. Porodičnog zakona RS brak parničnih stranaka zaključen dana 09.05.2010. godine u ..., upisan u matičnu knjigu venčanih koja se vodi za matično područje ... pod tekućim brojem ... za 2010. godinu. Stavom drugim izreke vršenje roditeljskog prava nad maloletnom VV i maloletnim GG povereno je majci AA, koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne dece plaća mesečno iznos po 12.174,00 dinara počev od 31.07.2017. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to budu ispunjeni zakonski uslovi, svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec uplatom na tekući račun zakonskog zastupnika maloletne dece, majke AA. Stavom četvrtim izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa ocem tako što će otac preuzimati i vraćati maloletnu decu na adresu na kojoj živi majka i to svakog drugog vikenda počev od prvog vikenda u mesecu, i to od petka u 18,00 časova do nedelje u 18,00 časova, svakog drugog verskog i državnog praznika, dečije rođendane neparne godine će deca provoditi kod majke, a parne godine kod oca, svaku očevu krsnu slavu i očev rođendan u periodu od 10,00 časova do 18,00 časova i prvu polovinu letnjeg i zimskog raspusta. Stavom petim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 50/19 od 30.01.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 137517 od 14.11.2018. godine u stavu trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13- US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 09.05.2010. godine, u kojem je rođeno dvoje maloletne dece – ćerka VV, rođena .... godine, i sin GG, rođen ... godine. Zajednica života parničnih stranaka je prestala 01.08.2017. godine, od kada tužilja sa maloletnom decom stanuje u majčinoj porodičnoj kući u ... površine 134 m2, ali u posebnom domaćinstvu na spratu te kuće, s tim da zajedno snose troškove korišćenja kuće. Stan u kojem živi tuženi u vlasništvu je njegove majke od 2004. godine, na osnovu ugovora o poklonu kojim je on stan poklonio majci. Tuženi je tada majci poklonio još jedan stan koji je do pre godinu dana izdavan u zakup, za iznos od 100 evra mesečno. Tuženi je zaposlen u firmi „DD“ gde mesečno ostvaruje zaradu sa prevozom i toplim obrokom od oko 40.000,00 dinara. Vlasnik je ... radnje „ĐĐ“ sa sedištem u ..., u kojoj kao ... radi njegova majka. Tuženi poseduje putničko vozilo marke „...“ ... godište. Tužilja je zaposlena u firmi „EE“ u ..., gde mesečno ostvaruje zaradu u visini od 26.500,00 dinara, s tim što radi i honorarno kao ... i tako ostvaruje dodatni prihod mesečno od oko 15.000,00 dinara. Tužilja ne poseduje nepokretnosti, niti putničko vozilo u svom vlasništvu. Maloletna VV pohađa osnovnu školu, a maloletni GG vrtić. Maloletna deca imaju uobičajene potrebe dece tog uzrasta i za njihovo zadovoljenje mesečno je potreban iznos od 24.000,00 dinara. Tuženi nije doprinosio izdržavanju maloletne dece do donošenja rešenja od 08.02.2018. godine kojim je određena privremena mera, a od marta meseca 2018. godine plaća 15.000,00 dinara mesečno po detetu, s tim da nije platio izdržavanje za avgust 2018. godine jer je tada decu vodio na more.
Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredaba članova 154, 160-162 i 266. Porodičnog zakona RS, utvrdili da obaveza tuženog da izdržava maloletnu decu iznosi 12.174,00 dinara po detetu. Prilikom odlučivanja o visini doprinosa za izdržavanje maloletne dece, nižestepeni sudovi su imali u vidu njihov uzrast, uobičajene troškove koji su na mesečnom nivou potrebni za njihovo izdržavanje, kao i minimalnu sumu izdržavanja – naknadu za lica na porodičnom smeštaju koju periodično utvrđuje nadležno ministarstvo u skladu sa zakonom, a koja je u vreme donošenja prvostepene presude iznosila 26.068,00 dinara.
Nisu osnovani navodi revizije tuženog da je pogrešno primenjeno materijalno pravo i nepravilno utvrđena visina obaveze u izdržavanju maloletne dece, te da su sudovi bili dužni da visinu izdržavanja odrede u manjim iznosima. Ovo stoga što je visina doprinosa dužnika u izdržavanju maloletne dece određena u odnosu na procenjene potrebe maloletne dece, a shodno mogućnostima tuženog kao dužnika izdržavanja.
Neosnovano revident ukazuje da će dosuđenim iznosom biti ugrožena njegova egzistencija jer je u toku postupka utvrđeno da je zaposlen, da nema zakonsku obavezu izdržavanja drugih lica, da je zdrav i radno sposoban, pa može i dodatnim radom obezbediti prihode za izdržavanje maloletne dece, s obzirom da je obaveza izdržavanja maloletne dece prioritetna jer njihove potrebe koje su egzistencijalne prirode i vezane su za hranu, odevanje i školovanje, ne trpe redukovanje, dok je tuženi kao njihov otac dužan da redukuje lične rashode.
Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude na osnovu ovlašćenja iz člana 414. Zakona o parničnom postupka.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
