Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog Uroša Krstića, advokat Zdravko Đukanović, blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 2), člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 16. stav 5. i člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, iste nije obavestio o sednici veća, u kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je prvostepeni sud prekoračio optužbu delimičnim menjanjem činjeničnog opisa dela sadržanog u dispozitivu optužnog akta. U vezi sa tim branilac u zahtevu ukazuje da je u izreci prvostepene presude navedeno „...na taj način što je drogu držao zapakovanu u 13 paketića alu folije, koji su se nalazili u plastičnoj flaši, koju je držao u ruci, a koja droga je pronađena od strane policijskih službenika“, dok se u optužnom aktu navodi „... na taj način što je drogu držao zapakovanu u 13 PVC paketića, koji su se nalazili u plastičnoj flaši koju je držao u ruci, a koja je pronađena prilikom pretresa od strane policijskih službenika...“.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Stoji navod branioca okrivljenog da je u činjeničnom opisu radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela datom u izreci presude označeno da je predmetna opojna droga koju je okrivljeni neovlašćeno držao bila zapakovana u 13 paketića alu folije, a da je u dispozitivu optužnog akta bilo navedeno da je ista bila zapakovana u 13 PVC paketića. Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud na navedeni način samo upodobio izreku presude činjeničnom stanju utvrđenom na glavnom pretresu i to u pogledu načina pakovanja predmetne opojne droge što je sud, nasuprot navodima zahteva, bio ovlašćen da učini. Pri tome, sud u izreku presude nije uneo nijednu radnju izvršenja koja okrivljenom optužbom nije bila stavljena na teret, tako da objektivni identitet između optužbe i presude nije povređen.

Stoga su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog Uroša Krstića da je na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, time što su radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pogrešno pravno kvalifikovane kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, a ne kao krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, jer iz činjeničnog opisa datog u izreci prvostepene presude proizlazi da se radi o maloj količini opojne droge – 15,83 grama imajući pritom u vidu da kod okrivljenog nije pronađena vagica i da nijedan od ispitanih policijskih službenika nije ukazao da je okrivljeni bilo kome prodavao ili nudio na prodaju opojnu drogu, a da se presuda ne može zasnivati samo na iskazu okrivljenog, već i na drugim dokazima koji su od značaja za pravilno presuđenje.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva ceni odbranu okrivljenog i izvedene dokaze tokom postupka iznoseći svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, pri čemu iz takvih činjeničnih zaključaka daje sopstvenu verziju kritičnog događaja različitu od one opisane u izreci pobijane prvostepene presude, na kojoj zasniva svoj stav o pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela, zbog čega branilac okrivljenog iako formalno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Pored toga, branilac u zahtevu ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređena odredba člana 16. stav 5. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, niti zbog povrede zakona iz člana 16. stav 5. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                   Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić