.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2040/2019
11.07.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milka Filipović Ljubić, advokat iz ..., protiv tuženih „BB“ AD iz ..., koga zastupa Vesna Stanimirović, advokat iz ... i AD „VV“ ..., koga zastupa punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 182/19 od 25.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 11.07.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 182/19 od 25.01.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenim.
ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tuženih, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 182/19 od 25.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 771/18 od 29.10.2018. godine, obavezani su tuženi da tužiocu za period od 20.04.2015. godine do 31.08.2015. godine, solidarno isplate po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade troškva za regres za kroišćenje godišnjeg odmora, iznose navedene u izreci presude sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose od 12.08.2018. godine, do isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate iznos od 4.270,28 dinara. Obavezan je tuženi „VV“ AD, da tužiocu za period od 01.09.2015. godine do 28.02.2018. godine, isplati po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, iznose navedene u izreci presude sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose od 12.08.2018. godine, do isplate, kao i iznose na ime obračunate zakonske zatezne kamate bliže navedene u izreci prvostepene presude. Odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na obračunatu zateznu kamatu (na ime nankade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora). Odbijen je zahtev tužioca da se obaveže tuženi AD „BB“ da solidarno sa tuženim AD „VV“ (za period od 01.09.2015. godine do 28.02.2018. godine) naknadi troškove za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, sa traženom zateznom kamatom. Obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 58.700,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 182/19 od 25.01.2019. godine, odbio žalbe tuženih i potvrdio presudu Osnovnog suda u Subotici P1 771/18 od 29.10.2018. godine, u usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su izjavili blagovremene revizije zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Revizije su izjavili na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljenih revizija na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o revizijama tuženih kao izuzetno dozvoljenim, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava, u smsilu člana 404. stav 1. ZPP-a, obzirom da je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužilaca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva.
Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.
Predmet spora je isplata novčanog potraživanja (druga primanja) iz člana 118. Zakona o radu. U radnom sporu revizija je dozvoljena samo u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa ( član 441. ZPP).
S obzirom da se u konkretnom slučaju ne radi o sporovima iz člana 441. ZPP, već o sporu radi naplate novčanog potraživanja (troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora), to se limit za izjavljivanje revizije ocenjuje po pravilima iz člana 403. stav 3. ZPP , prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu dana 20.04.2018. godine.
Prema članu 403. stav 3. ZPP merodavna vrednost za izjavljivanje revizije je dinarska protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa je očigledno da revizije nisu dozvoljene (vrednost predmeta spora je 33.240,83 dinara,).
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
