.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3060/2019
04.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Živko Stošić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1881/18 od 28.01.2019. godine, u sednici održanoj 04.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1881/18 od 28.01.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1881/18 od 28.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 122/17 od 07.11.2017. godine, ispravljenim rešenjem istog suda Prr1284/17 od20.03.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužilji, na ime naknade nematerijalne štete, izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I-1210/04 plati 800 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS sa kamatom po stopi Evropske centralne banke od dana donošenja presude do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 800 evra do traženih 3.000 evra, odnosno za iznos od 2.200 evra sa pripadajućom kamatom. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 13.500,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1881/18 od 28.01.2019. godine, stavom prvim i drugim izreke izreke preinačena je prvostepena odluka u obavezujućem delu stava prvog izreke, tako što je obavezana tužena da tužilji na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I-1210/04 plati 550 evra sa kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od dana donošenja presude do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom od 800 evra sa pripadajućom kamatom, te je konstatovano da prvostepena ostaje neizmenjena u odbijajućem delu stava prvog izreke. Stavom trećim izreke žalba tužene je odbijena, kao neosnovana i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se revizijom ne bi mogla pobijati, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za novčano obeštećenje neimovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pobijana dluka o tužbenom zahtevu, doneta je uz adekvatnu primenu materijanog prava, koje ne odstupa od primene prava u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pri čemu treba imati u vidu da odluka o osnovanost zahteva u ovoj vrsti sporova, kao i odluka o visini neimovinske štete zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, pa dostavljene pravnosnažne odluke ne upućuju na neujednačenu sudsku praksu. Odluka Vrhovnog kasacionog suda Rž-g 1071/15 od 16.09.2015. godine, koju je tužena dostavila uz reviziju, doneta je u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, primenom člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“ br. 116/08, ... i 101/13), a u konkretnom slučaju se radi o postupku za naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, u kome se primenjuju pravila obligacionog prava, zbog čega se ne može govoriti o neujednačenoj sudskoj praksi.
Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.11.2017. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 550 evra.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni ni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
