Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Branislava Bosiljkovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije-Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna primanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, odlučujući o revizijama parničnih 12.12.2018. godine, u sednici održanoj 29.05.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama parničnih stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6112/18 od 12.12.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenim.

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije parničnih stranaka izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6112/18 od 12.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 637/18 od 20.06.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime neisplaćene invalidnine za period od marta 2013. godine do oktobra 2016. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa, sve bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu u kom je tražio da se tužena obaveže da mu na ime neisplaćene invalidnine, za period počev od marta 1999. godine do februara 2013. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa, sve bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke odlučeno je o troškovima postupka. stavom prvim izreke odbijene su žalbe parničnih stranaka kao neosnovane i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke, dok je preinačena odluka o zakonskoj zateznoj kamati na troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6112/18 od 12.12.2018. godine, stavom prvim izreke odbijene su žalbe parničnih stranaka kao neosnovane i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke, dok je preinačena odluka o zakonskoj zateznoj kamati na troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, parnične stranke su blagovremeno izjavile revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlozima da se revizije smatraju izuzetno dozvoljenim, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Sl. Glasnik RS” br. 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata neisplaćene invalidnine, a pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda u delu u kom je tužiocu priznato pravo na njenu isplatu. O pravu tužioca, visini tražene naknade, kao i o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Pitanje zastarelosti novčanog potraživanja tužioca u smislu člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, koji je primenjen u ovom sporu, nije ni bilo postavljeno u predmetu Grudić protiv Srbije u kom je pred Evropskim sudom za ljudska prava, po predstavci br. 31925/08 doneta presuda 17.04.2012. godine, na koju se tužilac u reviziji poziva. Zbog toga pobijana drugostepena presuda, u pogledu ocene zastarelosti tužiočevog potraživanja ne odstupa od stava izraženog u navedenoj odluci Evropskog suda za ljudska prava, a saglasna je sa stavom tog suda iz odluke u predmetu Skenderi i drugi protiv Srbije (predstavka br. 15090/08) - da je rok zastarelosti predviđen članom 376. Zakona o obligacionim odnosima zakonit i da teži legitimnom cilju, obezbeđenju pravne sigurnosti i zaštite potencijalnih tuženih od zastarelih potraživanja. Presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev 974/2012 od 07.03.2013. godine na koju se tužilac poziva u reviziji doneta je u sporu u kojem tuženi nije istakao prigovor zastarelosti potraživanja, pa se zato ne radi o različitim sudskim odlukama donetim u istovetnim činjenično-pravnim situacijama, zbog čega bi o tužiočevoj reviziji trebalo odlučivati kao o posebnoj reviziji - radi ujednačavanja sudske prakse.

Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (“Sl. Glasnik RS” br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate na ime neisplaćene invalidnine tužiocu podneta je 11.04.2016. godine. Revizijama parničnih stranaka pobijaju se delovi pravosnažne presude koji ne prelaze dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da su revizije parničnih stranaka nedozvoljene, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić