U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića, Miroljuba Tomića i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Milana Borića i dr, zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Milana Borića i okrivljenog Rastislava Brtke, advokata Vladimira Horovica i Biljane Desnice-Petrović, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 234/13 od 11.12.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 261/19 od 17.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 26.09.2019. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Milana Borića i Rastislava Brtke, advokata Vladimira Horovica i Biljane Desnice-Petrović, podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 234/13 od 11.12.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 261/19 od 17.04.2019. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u preostalom delu odbacuju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 234/13 od 11.12.2018. godine, objavljenom dana 19.12.2018. godine,okrivljeni Milan Borić i okrivljeni Rastislav Brtka oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. u vezi člana 33. KZ. Okrivljeni Milan Borić osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i 6 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 25.02.2012. godine do 04.06.2013. godine, vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora od 04.06.2013. godine do 24.09.2013. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru od 24.09.2013. godine do 16.12.2013. godine. Okrivljeni Rastislav Brtka osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 25.02.2012. godine do 04.06.2013. godine, vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora od 04.06.2013. godine do 24.09.2013. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru od 24.09.2013. godine do 16.12.2013. godine. Navedenom presudom odlučeno je o imovinsko-pravnom zahtevu oštećenih, kao i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci prvostepene presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 261/19 od 17.04.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branilaca okrivljenih Milana Borića i Rastislava Brtke i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv ovih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

-branioci okrivljenog Milana Borića, advokat Vladimir Horovic i advokat Biljana Desnica-Petrović, u smislu člana 485. u vezi člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 439. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude ukine ili ukine drugostepenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu;

-branioci okrivljenog Rastislava Brtke, advokat Vladimir Horovic i Biljana Desnica-Petrović, u smislu 485. ZKP, u vezi člana člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 439. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude ukine u celosti ili ukine drugostepenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu pa je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioce okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, u kojoj, sednici je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi podneti, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevima branilaca okrivljenih, našao:

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog Milana Borića i okrivljenog Rastislava Brtke, u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti navode da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se presuda, prema odredbama ZKP ne može zasnivati i to na iskazima okrivljenog Milana Borića i okrivljenog Rastislava Brtke, koje su dali u službenim prostorijama PU Novi Sad dana 26.02.2012. godine i pred Višm sudom u Novom Sadu u postupku Ki. 57/12 od 27.02.2012. godine, obzirom da su: okrivljeni Milan Borić i okrivljeni Rastislav Brtka iznosili odbranu zbog krivičnog dela iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, odnosno davali su iskaze vezano za krivično delo ubistvo u pokušaju; da je rešenjima o sprovođenju istrage započet istražni postupak pred Višim sudom u Novom Sadu, zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju; da je članom 30. KZ propisano da se učinilac može blaže kazniti ukoliko je izvršio krivično delo u pokušaju, što znači da su okrivljeni Milan Borić i okrivljeni Rastislav Brtka iznosili odbrane za blaže krivično delo; da je započeta istraga za blaže krivično delo; da su okrivljeni tek na glavnom pretresu dali svoju odbranu u vezi optužnice koja je podignuta zbog krivičnog dela ubistva iz člana 113. u vezi člana 33. KZ.

Odredbom člana 89. stav 10. Zakonika o krivičnom postupku ( „Sl. list SRJ br. 70/01 i 68//02“ i „Sl. glasnik RS br. 58/04...72/09“ ), (u daljem tekstu - tada važećeg ZKP), propisano je da, ako je postupljeno protivno odredbama stava 8. i 9. člana 89. ili okrivljeni nije poučen o pravima iz stava 2. navedenog člana ili ako izjave okrivljenog iz stava 9. navedenog člana o prisustvu branioca nisu ubeležene u zapisnik, na iskazu okrivljenog ne može se zasnivati sudska odluka.

Iz spisa predmeta proizilazi da su okrivljeni Milan Borić i okrivljeni Rastislav Brtka izneli svoje odbrane na zapisnicima o saslušanju osumnjičenih u PU Novi Sad, Ku 1469/12 od 26.12.2012. godine, u skladu sa odredbama člana 226. stav 9. ZKP, nakon što im je saopšteno da im se na teret stavlja izvršenje krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ. Takođe, iz spisa proizilazi i da su svoje odbrane izneli pred istražnim sudijom Višeg suda u Novom Sadu dana 27.02.2012. godine na zapisnicima o saslušanju osumnjičenih u predmetu Ki 57/12, kada su im predočeni navodi zahteva za sprovođenje istrage VJT Novi Sad Kt 90/12 od 27.02.2012. godine, kojim je okrivljenima stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. i 33. KZ. Prilikom saslušanja pred istražnim sudijom obojici okrivljenih je saopšteno pravo, u smislu člana 13. stav 3. tada važećeg ZKP, da mogu angažovati branioca, da isti može prisustvovati njihovom saslušanju i upozoreni su da sve što izjave može biti upotrebljeno protiv njih kao dokaz.

Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da branioci okrivljenih u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ne osporavaju procesne povrede, odnosno način pribavljanja i formu navedenih iskaza, po oceni ovoga suda iskazi okrivljenih dati na zapisnicima u PU Novi Sad dana 26.02.2012. godine, kao i pred istražnim sudijom Višeg suda u Novom Sadu u postupku Ki 57/12 od 27.02.2012. godine predstavljaju zakonite dokaze na kojima se presuda, u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku, može zasnivati.

Pri tome, okrivljeni su se u pretkrivičnom postupku i u toku istrage, izjašnjavali na okolnosti vezane za kritični događaj, za koji su kasnije i pravnosnažno oglašeni krivim i osuđeni, odnosno na okolnosti i činjenice vezane za događaj i preduzete radnje, a ne samu nastupelu posledicu. Naime, u trenutku iznošenja odbrana, u PU Novi Sad dana 26.02.2012. godine i pred istražnim sudijom Višeg suda u Novom Sadu dana 27.02.2012. godine, kod oštećenog AA nije nastupila smrt. Nakon iznošenja navedenih odbrana, a pre podizanja optužnice ( Kt 90/12 od 23.05.2012. godine) oštećeni je preminuo dana 03.03.2012. godine. Nakon sprovedene istrage podignuta je optužnica na osnovu prikupljenih dokaza i novonastale situacije da je naknadno nastupila smrt oštećenog, a u skladu sa navedenim izvršena i pravna kvalifikacija krivičnog dela - ubistvo iz člana 113 u vezi člana 33. KZ. U vezi s tim, radnje koje su okrivljenima stavljene na teret u pretkrivičnom postupku i u toku istrage, a nakon toga i optužnicom Višeg javnog tužioca u Novom Sadu Kt 90/12 od 23.05.2012. godine, u bitnom su iste, jer se ne radi o novom događaju i činjenicama u pogledu radnje izvršenja dela, koje nisu bile obuhvaćene istragom, već o činjenici u pogledu nastupanja smrti oštećenog, u vezi koje se okrivljeni prilikom saslušanja u policiji i pred istražnim sudijom nisu ni mogli saslušavati.

Shodno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, u pogledu odbrana okrivljenih, kao nezakonitog dokaza, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branioci okrivljenih Milana Borića i Rastislava Brtke u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja povreda predstavlja zakonom dozvoljen razlog, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog koje okrivljeni preko branioca mogu podneti ovaj vanredni pravni lek.

Međutim, obrazlažući napred navedenu povredu, branioci okrivljenog Rastislava Brtke navode da je oštećeni bio neusklađenog ponašanja, da je oštećeni povredio okrivljenog Rastislavu Brtku nanevši mu rasekotine nožem, da je izvedenim dokazima i to lekarskim uverenjima, nalazima i mišljenjima veštaka o posekotinama i odbrambrenim sekotinama okrivljenog Rastislava Brtke, kao i iskazima okrivljenih Rastislava Brtke i Milana Borića utvrđeno da je nož sredstvo napada kojim je oštećeni napao i naneo sekotine i povrede Rastislavu Brtki, iz čega izvlače zaključak da je okrivljeni Brtka postupao u nužnoj odbrani, jer je u trenutku napada nožem od strane oštećenog goloruk i bez sredstva za odbranu, a u cilju zaštite od takvog protivpravnog napada na život i telo naneo je povrede oštećenom, kojim navodima se po nalaženju ovog suda pravnosnažne presude pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Naime, branioci okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog Rastislava Brtke, iznose svoju verziju kritičnog događaja i svoj stav da se u konkretnom slučaju radi o nužnoj odbrani.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Milana Borića, takođe se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali napred navedenu povredu branioci obrazlažu navodima da su povrede koje je okrivljeni Milan Borić naneo oštećenom lake telesne povrede, polemišu sa mehaniznom nastanka istih, jer po stavu odbrane iz nespornih činjenica utvrđenih tokom dokaznog postupka može se utvrditi da okrivljeni Milan Borić nije učestvovao u nanošenju odbrambrenih smrtonosnih povreda jednočinim dejstvom metalnog rama stolice i da nije preduzeo nijednu radnju kojom je doprineo nastanku smrtne posledice i s tim u vezi ukazuju i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, obzirom da na svojoj verziji događaja, i na svojim činjeničnim zaključcima koji su drugačiji od onih utvrđenih pravnosnažnim presudama, daju pravnu kvalifikaciju, nalazeći da se u radnjama okrivljenog Milana Borića stičiu svi elementi krivičnog dela iz člana 122. KZ. Iznetim navodima se, po stavu ovog suda, u suštini ukazuje na, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Branioci okrivljenog Rastislava Brtke u zahtevu za zaštitu zakonitosti navode i da u presudi o odlučnoj činjenici povređivanja okrivljenog Rastislava Brtke nožem od strane oštećenog nisu navedeni razlozi, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, zbog čega su, po oceni Vrhovnog kasacionog suda zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Milana Borića i okrivljenog Rastislava Brtke u napred navedenom delu ocenjeni kao nedozvoljeni.

Branioci okrivljenih Milana Borića i Rastislava Brtke u zahtevima za zaštitu zakonitosti numerišu i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a koja povreda je u smislu člana 485. stav 4. ZKP predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenih ne opredeljuju konkretno u čemu se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP sastoji, zbog čega u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.

Naime, članom 484. ZKP, koji propisuje obaveznu sadržinu zahteva, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog iz član 485. stav 1. ZKP za njegovo podnošenje.

Kako je Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih vezan razlozima-član 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP, te delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP, to znači da sud, odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukoliko razlozi i povrede zakona nisu izričito navedeni, nema zakonskih ovlašćenja da po službenoj dužnosti tumači i ocenjuje o kojoj se povredi zakona radi, odnosno u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić