Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 62/19 od 06.09.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 293/18 od 22.03.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 483. stav 1. ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Radoslav Stefanović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti „zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP“, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te da „ukine pobijane presude tako što će iste preinačiti i okrivljenog osloboditi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati na ponovno suđenje“.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozovljen.

Naime, članom 484. ZKP koji propisuje obavezan sadržaj zahteva, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.

U vezi s tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Nadalje članom 485. stav 4. ZKP, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog AA se, bez numeričkog označavanja povrede zakona, ističe da prvostepeni sud nije izveo ni jedan valjan dokaz kojim bi se potvrdila izjava maloletne oštećene BB da je dana 05.06.2018. godine za vreme šestog časa po pozivu okrivljenog bila u školskoj zbornici sa bratom maloletnim VV, kome je okrivljeni rekao da ide, a potom je nad oštećenom izvršio radnje za koje je oglašen krivim i osuđen; da je sud pogrešno ocenio kao verodostojan iskaz oštećene BB s`obzirom na to da je oštećena u označenom vremenu prisustvovala šestom času nastave iz opštetehničkog obrazovanja koji je držao nastavnik GG, a sam okrivljeni je tog dana kao šesti čas držao nastavu iz Srpskog jezika učenicima petog razreda; da je sud pogrešno ocenio iskaze svedoka DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II i dr, te da nije pravilno primenio odredbe člana 16. i člana 15. stav 4. ZKP, čime se po oceni Vrhovnog kasacionog suda suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno odredbu člana 440. ZKP.

Kako povreda odredbe člana 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, od strane okrivljenog preko branioca, zahtev je odbačen kao nedozvoljen.

Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                          Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić