Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Jasminke Stanojević i Branislave Apostolović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Lazarević, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje RS - Filijala Niš, čiji je punomoćnik Branislav Čolić, advokat iz ..., radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2300/18 od 19.02.2019. godine, u sednici održanoj 29.08.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2300/18 od 19.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2300/18 od 19.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 112/18 od 13.03.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda izjavljen od strane tužene. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da u korist tužioca izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje nadležnim Fondovima PIO i zdravstvenog osiguranja na osnovice bliže određene u tom stavu izreke, dok je deo tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se na navedene iznose uplate doprinose sa zakonskom zateznom kamatom od 01.12.2013. godine do 01.04.2014. godine, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu plati na ime naknade troškova postupka 17.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 2300/18 od 19.02.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 112/18 od 13.03.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tužene.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), propisano je da posebna revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je uplata za tužioca doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje nadležnim Fondovima PIO i zdravstvenog osiguranja. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama, o pravu tužilaca da potražuju od tužene uplatu doprinosa na (pravnosnažnom i izvršnom presudom) dosuđeni iznos razlike između pripadajuće i isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti, ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 12.03.2019. godine, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi uplate doprinosa podneta je 09.01.2018. godine, vrednost predmeta spora označena u tužbi je 5.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

S obzirom na to da je reč o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić