U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Pavlović, advokat iz ..., protiv tuženog BB, kao pravnog sledbenika VV, radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 685/17 od 08.09.2017. godine, u sednici održanoj 25.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 685/17 od 08.09.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 14138/10 od 10.11.2016. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi, kao nezakonito, rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa br. .. od 21.05.2002. godine, te da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad na radno mesto čuvar – radnik obezbeđenja ili na drugo radno mesto koje odgovara stručnoj sposobnosti tužioca, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 685/17 od 08.09.2017. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, 125/04 i 111/09), u vezi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, 72/11 i 55/14), pa je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti dok se na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka revizijom tuženog određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu, zaposlenom kod pravnog prethodnika tuženog na poslovima čuvara u stanici ... u sekciji za ..., osporenim rešenjem pravnog prethodnika tuženog od 21.05.2002. godine otkazan je ugovor o radu zbog učinjenog krivičnog dela na radu i u vezi sa radom na osnovu člana 101. stav 1. tačka 5. Zakona o radu. Iz obrazloženja navedenog rešenja proizilazi da je tužilac, od strane radnika Policijske stanice za bezbednost na Železnici, 11.03.2002. godine zatečen u krugu Železničke stanice ... kako zajedno sa GG nosi torbu u kojoj je bilo više priključnih kablova za električno grejanje vagona, kao i da je u njegovom garderobnom ormanu pronađena i veća količina „kartica“ za nisko-naponsku komandu EO i EG skinutih sa garnitura vozova u Železničkoj stanici ..., a koje je nameravao da upakuje u skrovita mesta voza koji saobraća na relaciji Beograd – Skoplje kako bi ih poslao NN kupcu u Makedoniju, od kojeg bi kasnije za navedene predmete dobio novac, da je organizator ovog posla lice koje nije zaposleno u Železnici, koje je u kontaktu sa NN kupcem u Makedoniji i koje je od tužioca tražilo tačno određene delove sa vagona, a koje je tužilac od električara za održavanje vagona pribavljao i prosleđivao u Makedoniju, na koji način je pravni prethodnik tuženog VV oštećen za 234.837,00 dinara. Iz obrazloženja navedenog rešenja proizilazi i da je u postupku utvrđivanja odgovornosti zaposlenog činjenično stanje utvrđeno čitanjem izjave zaposlenog od 12.04.2002. godine, potvrde o privremeno oduzetim predmetima Policijske stanice za bezbednost na železnici od 11.03.2002. godine i potvrde o vraćenim predmetima od 14.03.2002. godine. Osporeno rešenje je doneo šef Sekcije za ... na osnovu rešenja o prenosu ovlašćenja od 27.02.2002. godine. Poslodavac je pribavio mišljenje Sindikata čiji je tužilac član. Tužilac je rešenjem br. .. od 15.04.2002. godine privremeno udaljen sa rada, jer je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom, počev od 15.04.2002. godine. Navedeno rešenje tužilac je primio dana 16.04.2002. godine. Utvrđeno je i da je Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu podneta krivična prijava Ku 4569/02 zbog sumnje da je ovde tužilac izvršio više krivičnih dela teška krađa iz člana 166. KZ RS u vezi pomaganja iz člana 24. KZ SRJ. Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu K 1677/06 od 01.04.2008. godine obustavljen je krivični postupak protiv tužioca zbog krivičnog dela iz člana 203. stav 1. KZ u produženom trajanju, u vezi sa članom 33. KZ, usled apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi kao nezakonito rešenje o prestanku radnog odnosa br. .. od 21.05.2002. godine, te da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad, ocenivši da pogrešna pravna kvalifikacija ne čini rešenje o otkazu nezakonitim kada se iz činjeničnog opisa radnje datog u pobijanom rešenju o prestanku radnog odnosa može utvrditi da je tužilac iskazao ponašanje koje je takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, zaključivši da su ispunjeni uslovi za primenu otkaznog razloga iz člana 101. stav 1. tačka 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 70/01 i 73/01).

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano revizijom ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo.

Naime, odredbom člana 101. stav 1. tačka 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 70/01 i 73/01), propisano je da poslodavac zaposlenom može otkazati ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to: ako ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da pogrešna pravna kvalifikacija ne čini rešenje o otkazu nezakonitim kada se iz činjeničnog opisa radnje datog u pobijanom rešenju o prestanku radnog odnosa može utvrditi da je tužilac iskazao ponašanje koje je takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, te da su ispunjeni uslovi za primenu otkaznog razloga iz člana 101. stav 1. tačka 4. Zakona o radu. U konkretnom slučaju, tužilac u predmetnoj situaciji nije postupao sa profesionalnom pažnjom čuvara na poslovima obezbeđenja imovine tuženog u radno vreme, već naprotiv, naznačene stvari tuženog (priključni kablovi za električno grejanje vagona, kao i veća količina „kartica“ za nisko-naponsku komandu EO i EG skinutih sa garnitura vozova u Železničkoj stanici ...) nalazile su se u tužiočevoj torbi, a koje stvari je tužilac prethodno pribavio i zaključao u svojoj kaseti u prostorijama tuženog sa namerom da ih dalje prosledi i proda. Saglasno navedenom i po oceni Vrhovnog kasacionog suda takvo ponašanje tužioca predstavlja razlog za otkaz od strane poslodavca u smislu odredbe člana 101. stav 1. tačka 4. Zakona o radu. Osim toga, ispoštovana je procedura u postupku davanja otkaza od strane poslodavca, jer je pribavljeno mišljenje Sindikata u skladu sa odredbom člana 104. stav 3. Zakona o radu, a tužilac je pre otkaza upozoren i saslušan u skladu sa odredbom člana 101. stav 2. Zakona o radu budući da je u rešenju o privremenom udaljenju od 15.04.2002. godine pored iskaza o udaljenju tužioca sa rada, sadržan i iskaz o upozorenju o mogućnosti otkaza ugovora o radu. Imajući u vidu navedeno, nisu osnovani revizijski navodi tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, bez detaljnijeg obrazlaganja revizijske odluke u smislu člana 405. stav 2. ZPP s obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koje drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić