Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Radomir Bućković advokat iz ..., protiv tuženog BB, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 1222/18 od 25.03.2019. godine, u sednici veća održanoj 06.06.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja sadržanog u drugom stavu izreke presude Višeg suda u Čačku Gž 1222/18 od 25.03.2019. godine.

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja sadržanog u drugom stavu izreke presude Višeg suda u Čačku Gž 1222/18 od 25.03.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P 22/18 od 28.05.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete koja je tužiocu pričinjena na KP.br. ../.. KO ... u 2014, 2015 i 2016 godini plati, i to za 2014 godinu iznos od 34.482,00 dinara, za 2015. godinu iznos od 29.556,00 dinara i za 2016. godinu iznos od 29.556,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate, a stavom drugim izreke je obavezan tuženi da tužiocu naknandi troškove postupka u iznosu od 138.380,00 dinara sa kamatom po Zakonu o zateznoj kamati od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Viši sud u Čačku je, presudom Gž 1222/18 od 25.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke je preinačio rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude tako što je obavezao tuženog da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 76.490,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate, a stavom trećim izreke je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu – dela kojim je preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o izjavljenoj reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema odredbama člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP), koja se na osnovu člana 420. stav 6. ZPP shodno primenjuje u postupku povodom revizije protiv pravosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Tužilac je uz reviziju dostavio presude istog drugostepenog suda, donete u istovetnim činjenično-pravnim sporovima, kojima je na drugačiji način odlučeno o troškovima postupka. Zbog toga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu postoji potreba odlučivanja o posebnoj reviziji u cilju ujednačavanja sudske prakse.

Iz tog razloga, na osnovu člana 404. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, u smislu člana 408. u vezi sa članom 420. stav 6 ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Odlučujući o zahtevu tužioca za naknadu troškova parničnog postupka, podnetom u skladu sa članom 163. stav 2. i 3. ZPP, prvostepeni sud je primenom članova 150., 153. i 154. istog zakona dosudio parnične troškove u koje su uračunati i traženi troškovi postupka za obezbeđenje dokaza – za sastav predloga i zastupanje predlagača na jednom održanom ročištu u tom postupku, za sudsku taksu na poneti predlog i izdatke za obavljena veštačenja.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tužioca, preinačio prvostepeno rešenje o troškovima parničnog postupka tako što je smanjio dosuđeni iznos troškova, sa obrazloženjem da tužilac nema pravo na naknadu troškova za sastav predloga za obezbeđenje dokaza, taksu na predlog i zastupanje na ročištu u tom postupku, jer ti troškovi nisu bili nužni i opravdani za vođenje ove parnice.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, drugostepen sud je o troškovima postupka odlučio pravilnom primenom odredbi članova 154. i 167. ZPP.

Navedenim odredbama je propisano da je sud dužan da, prilikom odlučivanja koji će se troškovi nadoknaditi stranci, uzme u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, ceneći sve okolnosti (član 154.); da troškove postupka za obezbeđenje dokaza snosi stranka koja je podnela predlog za obezbeđenje dokaza i da ih može naknadno ostvariti kao deo parničnih troškova, prema uspehu u parnici (član 167.).

Obezbeđenje dokaza je pravni institut uređen odredbama članova 284.- 288. ZPP. Ovaj pravni institut se primenjuje pre pokretanja parnice ili u toku parnice, ali samo ako postoji opravdana opasnost da neki dokaz neće moći da se izvede ili da će njegovo kasnije izvođenje biti znatno otežano. Tužilac je predlog za obezbeđenje dokaza podneo u posebnom vanparničnom postupku pre pokretanja ove parnice, radi izvođenja dokaza veštačenjem - identifikacije katastarskih parcela tužioca i utvrđenja obima i visine štete nastale nemogućnošću njihovog korišćenja u 2015. godini zbog radova koje je tuženi (protivnik predlagača) izvodio na izgradnji auto-puta.

U konkretnom slučaju, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, troškovi postupka obezbeđenja dokaza nisu bili neophodni za vođenje ove parnice. Naime, nije postojala opravdana opasnost da se veštačenja radi identifikacije parcela u svojini tužioica i utvrđenja visine materijalne štete neće moći izvesti u toku parnice ili da će njihovo kasnije izvođenje biti otežano. Nepostojanje razloga za obezbeđenje dokaza predviđenih članom 284. stav 1. ZPP potvrđuje i činjenica da, iako je u parničnom postupku korišćeno veštačenje izvedeno u postupku obezbeđenja dokaza, stanje na licu mesta nije promenjeno u vreme podnošenja tužbe i trajanja parnice u odnosu na stanje iz perioda postupka obezbeđenja dokaza. Tu okolnost je drugostepeni sud pravilno cenio kao nepostojanje opravdane opasnosti da će izvođenje ovog dokaza biti znatno otežano u parničnom postupku, u kome se dokazi redovno izvode i cene.

Iz izloženog sledi da je drugostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 154. ZPP ocenjujući da troškovi postupka obezbeđenja dokaza nisu bili potrebni radi vođenja ove parnice i da su zato neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Tužilac nije uspeo u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka, pa je primenom čl. 153. stav 1. i 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić