Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ružica Filipović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva - Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Leskovcu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3998/18 od 20.05.2019. godine, u sednici održanoj 25.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3998/18 od 20.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3998/18 od 20.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 118/18 od 08.06.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu plati na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu koja je tužiocu izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog, sada Osnovnog suda u Vranju I 505/05, sada I 189/17 i to: na ime razlike u zaradi i naknade zarade za septembar 2001. godine, 1.324,84 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.10.2001. godine do isplate, za oktobar 2001. godine, 1.567,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.11.2001. godine do isplate, za novembar 2001. godine, 1.750,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.12.2001. godine; na ime regresa za 2001. godinu, 6.819,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.08.2001. godine do isplate i za 2002. godinu, 6.932,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2003. godine do isplate; na ime troškova parničnog postupka 11.476,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.02.2004. godine do isplate i na ime troškova izvršenja po rešenju Osnovnog suda u Vranju I 505/05 od 29.03.2005. godine 3.120,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.03.2005. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu plati na ime troškova parničnog postupka 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3998/18 od 20.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 118/18 od 08.06.2018. godine u stavu prvom izreke u pogledu glavnog potraživanja na ime razlike zarade i naknade zarade za periode bliže određene u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 118/18 od 08.06.2018. godine u stavu prvom izreke u pogledu odluke o kamati na glavno potraživanje troškova izvršnog postupka, tako što je obavezana tužena da tužiocu plati zakonsku zateznu kamatu na troškove izvršnog postupka od 3.120,00 dinara, počev od 31.01.2018. godine kao dana podnošenja tužbe pa do isplate, dok je odbijen zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove izvršnog postupka za period od 29.03.2005. godine do 31.01.2018. godine. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), propisano je da posebna revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu koja joj je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog I 505/05, sada Osnovnog suda u Vranju I 189/17, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan, a tužena obavezana da navedenu naknadu plati tužiocu sa pripadajućom kamatom. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 … 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 31.01.2018. godine, radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, a vrednost predmeta spora je 32.988,50 dinara.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da je reč o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, tako da je revizija tužene nedozvoljena u smislu člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić