Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1253/2019
27.11.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Radoslava Petrovića i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Nikole Stošića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Bujanovcu K 275/18 od 24.04.2019. godine i Višeg suda u Vranju 2Kž1 240/19 od 25.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 27.11.2019. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Nikole Stošića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Bujanovcu K 275/18 od 24.04.2019. godine i Višeg suda u Vranju 2Kž1 240/19 od 25.09.2019. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu K 275/18 od 24.04.2019. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vremenu proveravanja od dve godine ne učini novo krivično delo.
Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka bliže navedeno u izreci ove presude.
Prema okrivljenom izrečena je i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u vremenskom trajanju od 6 meseci.
Oštećena BB je radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućena na parnicu.
Presudom Višeg suda u Vranju 2Kž1 240/19 od 25.09.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, adv. Nikole Stošića, a presuda Osnovnog suda u Bujanovcu K 275/18 od 24.04.2019. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, adv. Nikola Stošić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili pak iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Nikole Stošića, u odnosu na povredu zakona – bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.
Prema navodima zahteva, pobijanim pravnosnažnim presudama povređen je zakon i Ustavom zagarantovano pravo okrivljenog na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, jer je, suprotno načelu zabrane ponovnog suđenja i kažnjavanja u istoj pravnoj stvari, sadržanom u odredbama člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, članu 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, imajući u vidu da su protiv okrivljenog vođena dva postupka za istu radnju (isti opis radnje u prekršajnom postupku i optužnom predlogu), iz kog razloga je odbrana predlagala da se pribave spisi Prekršajnog suda u Vranju – Odeljenje u Bujanovcu, koji predlog prvostepeni sud nije prihvatio.
Izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog postojanja okolnosti (pravnosnažno presuđena stvar) koja trajno isključuje krivično gonjenje, a Vrhovni kasacioni sud iste ocenjuje neosnovanim.
Navode sadržine u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, adv. Nikola Stošić, već je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na strani tri obrazloženja, izneo razloge koje kao pravilne prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.
Pored iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u prekršajnom postupku okrivljeni oglašen odgovornim i osuđen zato što je upravljao vozilom pod dejstvom alkohola, dok iz činjeničnog opisa krivičnog dela za koje je oglašen krivim iz člana 289. stav 1. KZ, proizilazi da je kao učesnik u saobraćajnoj nezgodi ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo ljudi na način opisan u izreci prvostepene presude, pri čemu je oštećena BB zadobila lake telesne povrede, pa se bez osnova u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da su protiv okrivljenog vođena dva postupka za istu radnju.
S toga je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Nikole Stošića, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP neosnovan.
Nadalje, branilac okrivljenog AA, adv. Nikola Stošić, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u obrazloženju zahteva navodi da prvostepeni sud nije cenio sve pisane dokaze koji se nalaze u spisima predmeta, posebno nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke Ivice Ristića, koji je dostavljen sudu uz podnesak branioca, sud je odbio predlog odbrane za usaglašavanje nalaza veštaka Stanislava Jovića i Bore Đorđevića, kao i da je odbijen predlog odbrane da se veštačenje obavi preko Instituta za saobraćajna veštačenja, odbijen je predlog odbrane da se ispita stručni savetnik odbrane, pogrešno je cenjen iskaz svedoka VV, te da nije utvrđen uzrok saobraćajne nezgode.
Iznetim navodima, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog, osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama i ukazuje na pogrešnu ocenu izvedenih dokaza.
Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koji u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim presudama, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.
Ostalim navodima zahteva, ukazuje se da je izreka prvotepene presude nerazumljiva (što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP), da je protivrečna sama sebi i razlozima presude (što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP), kao i da prvostepeni sud nije postupio po primedbama višeg suda (što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 426. stav 3. ZKP), a koje povrede zakona nisu predviđene kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Mila Ristić,s.r. Nevenka Važić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić